Чланци поређани по датуму: четвртак, 07 јун 2012

“У појању казује народ побожна осећања своја. Појање уздиже душу човечију к Богу, а срце топи у дубокој смерности. Јесмо ли поносити, појање нас опомиње на смерност, јесмо ли тужни, утеха нам је у појању; јесмо ли у невољи, то нам појање улива у срце надежду у Свемогућега. Све се то казује у појању, и ми сви то осећамо. Јер у појању народ говори своме Творцу из срца, говори како осећа, а осећање је разумљиви језик за свакога.

…

Та је снага и у нашем црквеном појању, јер оно казује дубока побожна осећања, казује славу и хвалу Творцу, казује како се народ наш нада у безграничну милост оца небесног. Појање наше све то казује, јер је оно истекло из срца нашега народа, или хисторички да кажемо, оно је наслеђено добро нашега народа, које се у духу његовом претопило према осећању срца његовога.”

Корнелије Станковић, из књиге “Православно црквено појање у србског народа”, у Бечу о Васкрсу, 1862.