Чланци поређани по датуму: јун 2008

Субота уочи празника Духова посвећена је молитви за умрле хришћане. Богословски основ да се Црква моли за умрле чланове уочи Духова, јесте у чињеници да је на Духове – искупљење света запечаћено силом Светог Духа, који се благодатно простире на живе и на уснуле у Господу. Црква се и на сам празник Духове, на вечерњој служби, такође моли посебном молитвом за душе умрлих хришћана: „ јер мртви Те, Господе, не хвале, нити се они у аду усуђују да Ти приносе исповедање, но ми живи Те благосиљамо, и молимо и приносимо Ти очиститељне молитве и жртве, за њихове душе". 

У недељу Светих Отаца првог васељенског сабора 08. 06. 2008. године, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију у Саборном храму у Крагујевцу, уз саслужење братства Саборног храма и протојереја-ставрофора Владимира Вукашиновића, професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду, који је ове године изасланик Светог Архијерејског Синода СПЦ у Богословији „Светог Јована Златоуста“. У оквиру службе пререзан је и славски колач Хора младих Саборне цркве у Крагујевцу, који као своје молитвен заштитнике пред Господом прослављају Свете Оце првог васељенског сабора у Никеји. 

Изашла је из штампе нова књига

Епископ пожаревачко-браничевски Игнатије (Мидић) - Биће као есхатолошка заједница

"Стварање света и човека, оваплоћење Христово и заједница с њим у Евхаристији, јесу типови и иконе будућег Царства Божијег. То још увек није истинито постојање створених бића, зато што још увек није остварено васкрсење мртвих у Христу. Свети Максим Исповедник пише да се све креће ка последњем циљу, ка сједињењу с Богом у есхатолошком Христу. То је будуће стање створених бића, тј. то је будуће васкрсење мртвих у Христу и живот вечни, што се још увек није догодило. У овој студији смо покушали да дамо одговор на питање шта је есхатон и у каквом су односу хришћанска есхатологија и хришћанска онтологија, као и у каквом односу стоје ове две теме са еклисиологијом, са садашњим начином постојања Цркве. Црква постоји у свету да би спасла свет, не толико оним што чини и говори, колико оним што она јесте, а њено биће извире из есхатона. Ту онтолошку поруку, која је уско повезана са есхатоном, носи целокупно учење Цркве, а посебно њен литургијски догађај."

Православна црква четрдесет дана након Васкрсења Христовог празнује Вазнесење Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Својим Вазнесењем Христос је у телу ушао у Царство Небеско. То је први пут у послепадној историји, да се људска природа вазнела у простор Царства Небеског. Господ Исус Христос је човека одвојио од земље и упутио га у Небо, вратио га Небу које је изгубио грехом у рају.

Православни катихизис - приручник за наставнике

Православни катихизис - 1 разред основне школе

Православни катихизис - 2 разред основне школе

Православни катихизис - 3 разред основне школе

Православни катихизис - 4 разред основне школе