Чланци поређани по датуму: новембар 2007

На други дан славе Богословије, Његово преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован, служио је Свету архијерејску Литургију и учинио парастос за оснивача Богословије, блаженопочившег епископа шумадијског Г. Саву и све преминуле приложнике ове Богословије.

На овој Литургији је Његово преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован и рукопроизвео у чин чтеца Милоша Ђурића, Бојана Миленовића, Стефана Васиљевића, Николу Илића и Дејана Савића, ученике Богословије "Св. Јована Златоуста" из шумадијске епиархије.

Овогодишња слава Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу прослављена је под нарочитим благословом – поводом шестнаест векова од престављења патрона ове школе уприличено је у Богословији више молитвено-богословских сабрања која су потврдила да је учење овог светог оца још веома живо у нашој Цркви и у нашем народу. У данима празновања овога васељенског учитеља и оца учешће су узели савремени настављачи његове мисли и духа – најпре владика Антиохијске патријаршије Господин Василије, епископ Сафита и Тартусе, Златоустове отаџбине, и епископ умировљени захумско-херцеговачки Господин Атанасије који су уочи празника (25. новембра) ученицима, професорима и гостима свечарских дана говорили о непресушним изворима богословља Светог Јована и данас. Њима се на том скупу придружио и епископ новосадско-бачки и декан Православног богословског факултета Београдског универзитета Господин Иринеј. Учесници овог симпосиона представили су слушаоцима место Светог Јована Хрисостома, као константинопољског патријарха, у историјском остварењу Цркве Христове у Византији, док је посебан нагласак стављен (у предавању владике Атанасија Јевтића) на његово тумачење Речи Божије.

Његово преосвештенство епископ тартуса и сафите Г. Василије из антиохијске православне цркве посетио је Крагујевац и у Саборном храму 24.11.2007. године, заједно са Његовим преосвештенством епископом шумадијским Г. Јованом, служио је Свету архијерејску Литургију.

У манастиру Високи Дечани данас је свечано прослављена ктиторска слава Св. Краља Стефана Дечанског. Свету Архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство епископ нишки Г. ИРИНЕЈ уз саслужење епископа рашко-призренског Г. АРТЕМИЈА, епископа херцеговачко-приморског Г. ГРИГОРИЈА и епископа липљанског Г. ТЕОДОСИЈА као и већег броја свештенослузитеља. На Св. Литургији обављено је и рукоположење дечанског монаха Петра (Ројевица) у чин ђакона, а после литургије је пресечен славски колач. Ово славље својим присуством посебно је увеличао и министар вера Републике Србије г. Наумов који је претходног дана допутовао у манастир Дечане да би присуствовао и свечаном бдењу уочи празника.

На дан светог архангела Михаила, 21. новембра 2007. године, Његово преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у капели манастира Ралетинац.

Његово преосвештенство је на Литургији рукоположио у чин ђакона Горана Лукића, дипломираног теолога.

Свети архангел Михаило је заштитник капеле манастира Ралетинац, па је тим поводом пререзан славски колач.

Недељно литургијско сабрање (18. новембра) у Храму Преподобне Матере Параскеве у Виноградима - Крагујевац и Света Архијерејска Литургија коју је служио Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован, уз саслужење великог броја свештеника и ђакона и уз појање хора, показују нам једну живу евхаристијску реалност учешћа и заједничарења у Цркви Христовој пројављеној и окупљеној на Вечери Господњој, уз један правилан и за све нас охрабрујући приступ да се живот сваког хришћанина запечати Светом Евхаристијом. То значи да се мимо Литургије и причешћа као предуслова нашега спасења наш живот у Цркви не може и не да замислити.

У петак, 16-ог новембра, Његово Преосвештенство eпископ шумадијски Г. Јован прославио је своју крсну славу, празник Обновљења храма Светог великомученика и победоносца Георгија – Ђурђиц. На навечерје празника, по одслуженом богослужењу, у резиденцији епископа надлежни парох о. Срећко Зечевић осветио је славску водицу. Честитајући славу владици, о. Срећко је рекао: „Ваше Преосвештенство, нека Вам молитвом Светог великомученика и победоносца Георгија, заштитника дома отаца ваших и Вашег молитвеника пред престолом Свевишњег, Свевечни Господ подари крепости и снаге да одолите свим искушењима на Вашој претешкој стази архипастирској“.

Сутрадан, на дан своје крсне славе, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Успенија Пресвете Богородице у Крагујевцу, уз саслужење десет свештеника и два ђакона. По прочитаном Светом јеванђељу, проповед је одржао протонамесник Добривоје Милуновић, парох светоуспенски. У надахнутој беседи, о. Добривоје је најпре говорио о мучеништву Светог Георгија који је био војник свирепог римског цара Диоклецијана, али пре и изнад свега војник Великога Цара небеског, обучен у свеоружје Христово. Световрлински живот и страдања Светог Георгија најлепше су отелотворење речи из прочитаног Светог јеванђеља (Лк. 21, 12-19) и посланице Светог апостола Павла (Еф. 6, 10-17). Када је после дугог мучења један од највећих гонитеља хришћана, цар Диоклецијан, упитао светитеља: „Јеси ли се раскајао, Георгије, или си још непокоран?“, овај Божији угодник и сведок Васкрслога Христа је одговорио: „Зар ти мислиш, царе, да сам ја већ толико изнемогао, те ћу се због тако малога мучења одрећи своје вере? Пре ћеш ти изнемоћи мучећи ме, него ли ја мучен“.

Поводом славе капеле Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, Његово преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску Литургију у Клиничком центру Крагујевац.

Светој Литургији присуствовао је велики број лекара, лекарских помоћника, медицинског особља ове установе, као и верни народ Крагујевца.

Шумадија је богатија и лепша за још две светиње. За непуних недељу дана у Шумадијској епархији освећена су  два Св. храма, један  у Дрену код Лазаревца, а други у малом, али питомом шумадијском селу Црном Калу код Баточине, aрхијерејско намесништво лепеничко. Врло интересантно, оба храма су посвећена Св. великомученику Георгију.

10. новембар 2007. године, када наша црква слави Св. Арсенија Сремца, другог архиепископа српског, био је прохладан дан, који није омео верни народ да се тога дана окупи у великом броју. Тога дана, Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, осветио је новоподигнути храм, после чега је служио Св. Архијерску литургију, уз саслужење присутног свештенства.

Величанствени храм светог великомученика Димитрија у Лазаревцу је био премали да прими све оне који су желели да, на дан храмовне славе, узму учешћа у литургијском сабрању око свога епископа. Наиме Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован је, на дан храмовне славе Цркве у Лазаревцу, одслужио свету архијерејску Литургију уз саслуживање свештенства и монаштава шумадијске епархије и великог броја верних. Светој Литургији је присуствовао велики број деце и представника локалних институција, што сведочи добру комуникацилу локалне црквене заједнице са истим.

Наша помесма Црква, а са њом заједно и цела Васељенска Црква прославила је 8. новембра 2007. године, празник Св. великомученика Димитрија Мироточивог – светитеља који је својом мученичком смрћу посведочио веру у Христа, неустрашивог војника Христовог и најпоштованијег светитеља града Тесалоники – Солуна (где се у истоименој Цркви и чувају његове нетљене мироточиве мошти).

Црква Божија у Крагујевцу са својим претстојатељем архијерејем Јованом епископом шумадијским, презвитерима и ђаконима, окупљена на молитву у цркви посвећеној Св. Димитрију, која се налази у насељима Вашариште и Сушица, служењем празничног бденија отпочела је прославу овог великог светитеља. 

Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован је у 23. недељу по Педесетници (04. новембра), уз саслуживање свештенства колубарско-посавског намесништва и уз присуство великог броја верних, осветио новоподигнути храм, или како је он то рекао нови дом Божији, у селу Дрену надомак Лазаревца, посвећен светом великомученику Георгију и након тога одслужио свету архијерејску Литургију. Благословом његовог преосвештенства епископа Јована, изградња храма је започета 2002. године, већ наредне године је извршено освећење темеља, а 2006. и освећење звона и крстова, да би овог лета Господњег богоугодно дело било коначно довршено. Треба посебно истаћи труд и љубав према својој Цркви и овој новосијајућој светињи, монаха српског и светогорског Рафаила, дете дрењанско, који је даровао земљу на којој је храм подигнут и прикупљао значајна материјална средства за његов довршетак, као и несебично залагање и давање тамошњег председника грађевинског одбора, доктора Ивка Марића, али и свих мештана који су у овом, нимало лаком, подухвату на разне начине и по својој моћи учествовали.