Чланци поређани по датуму: фебруар 2011

Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован, уз саслужење свештенства Епархије Шумадијске, на Варошком гробљу у Крагујевцу, служио је 14.фебруара 2011. године  помен др Елизабет Рос и страдалим припадницима страних санитетских мисија у Србији 1914-1918 године. Након помена, а поводом обележавања 96.годишњице смрти др Елизабет Рос венце крај њеног спомен облежја положили су председница Скупштине Србије проф.др Славица Ђукић Дејановић, преставник Владе Србије, министарства рада и социјалне политике, Негован Станковић, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић и члан Градског већа проф.др Александар Живановић, Њ.Е.амбасадор Велике Британије у Србији Мајкл Девенпорт, саветник амбасаде Канаде Кенет Сули, представници Шумадијског управог округа, Универзитета, Међународне федерације Црвеног крста и Међународног комитета Црвеног крста, Црвеног крста Србије, Градске организације Црвеног крста у Крагујевцу, СЛД, Удружења старих ратника 1912-1920 и Субнора, Удружења Крагујевчана у Београду, Кола српских сестара...

У недељу о Митару и Фарисеју, 13. фебруара 2011. године, када Црква Христова молитвено прославља Свете бесребернике Кира и Јована, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, у оквиру редовне канонске посете Смедеревској Паланци, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке, уз саслуживање свештенства епархије шумадијске и верног народа овога краја.

У дану када наша Црква слави Свете бесребренике Кира и Јована, 13. фебруара 2011. године, формирана је нова епархија Српске Православне Цркве са седиштем у некадашњем престоном граду Светога Цара Лазара, Крушевцу. Благодаћу Господњом одлука о оснивању је донета на јесењем заседању СПЦ. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, братски и са поштовањем, дочекан је у саборном храму Св. Великомученика Георгија, где је служена доксологија, а затим је у црквеном дому одржана оснивачка седница. Преосвећени Владика Јован ће бити администратор Крушевачке епархије до пролећног редовног заседања Сабора СПЦ, на коме ће Архијереји изабрати Епископа ове епархије.

(БРОЈ 1 ЗА 2011. ГОДИНУ)

Блогослов који је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован упутио својим епархиотима путем архијерејских посланица за Божић и за Светог Саву, може се прочитати на уводиним страницама првог броја „Каленића“ за 2011. годину. „Данас се мире небо и земља. Данас певају Анђели и чедни пастири и сви људи добре воље: 'Слава на висини Богу, а на земљи мир међу људима добра воља'. Нека та небеска добра воља процвета у моме срцу, у твоме срцу, у срцу свакога од нас. Нека мир Божији, онај који превазилази сваки ум завлада у нама, и међу нама, и међу свим људима. Опростимо Божићем једни другима, да би и нама Бог опростио, да бисмо једним срцем и једном душом могли Христа Бога прослављати“, закључне су речи Божићне посланице владике Господина Јована.

Јегор Стрељников

Духовни центар Саборне цркве у Крагујевцу угостио је прошле недеље познатог руског гуслара и мајстора на црквеним звонима Јегора Стрељникова. Том приликом забележили смо шта он мисли о свом раду, везама српске и руске музике, као и о концерту у Епархији шумадијској.

У четвртак 10. фебруара Епархијски центар Саборне цркве у Крагујевцу био је место збивања једног неуобичајеног музичко-духовног догађаја у оквиру кога се крагуејвачка публика сусрела на интерактиван начин са руском древном музиком. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована гост братства Саборне цркве био је Јегор Стрељников, један од најбољих интерпретатора древног музичког предања које открива саме корене руског идентитета. Он је академски образован музичар и извођач руског народног епоса и народних духовних песама и балада уз традиционалнe жичане инструменте: гусле (подсећа на цитру) и каљоснују лиру (налик на харди гарди).

На дан Света Три јерерха, 12. фебруара 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован је служио Свету Архијерејску Литургију у Тополи, поводом храмовне славе, задужбине породице Марковић из Тополе.

Епископу су саслуживали архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, јереј Александар Петровић и два ђакона. На Светој Литургији је певао хор „ ОПЛЕНАЦ“ са диригентом хора Маријом Ракоњац из Тополе.

На дан преноса моштију Светога Игнатија Богоносца Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Виноградима.

У четвртак 10. фебруара на дан Св. Јефрема Сирина, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску литургију у Старој Милошевој Цркву у Крагујевцу уз саслужење братства овога светога храма.

Владика Јован је служио Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Димитрија у Крагујевцу, у уторак 8. фебруара 2011. године на дан преподобног Ксенофонта, уз саслужење протојереја-ставрофора Радомира Ракића, протојереја Милана Беговића и ђакона Александра Сенића.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је 07. фебруара 2011. године на дан Светог Григорија Богослова Свету Архијерејску Литургију у крагујевачком насељу Грошници, уз саслужење архијерејског намесника лепеничког протојереја-ставрофора Сава Арсенијевића, протонамесника Александра Јовановића, јереја белушићког Огњена Гребића, пензионисаног свештеника Драгослава Степковића и ђакона Небојше Јаковљевића.

Свети Григорије Богослов

(одломак)

МОЛИТВА И ЗАВЕТ МАТЕРЕ ГРИГОРИЈЕВЕ

Теби ме је мати моја на дар принела још док ме је у утроби носила, оног дана када је у жељи да мушко дете на коленима придржи, попут свете Ане овако прозборила (1 Сам, 10-18): „О, да ми је да мушко чедо угледам, а ти, Христе владару, задржи плод трудова мојих у околу своме!“ Тако она рече, и ти је, Боже, услиши, затим дође онај сан божански и име јој донесе, а онда јој ти сина подари. После ме она, по закону твоме, принесе на дар као новог Самуила – ако сам то икад био. А сада се бројим међу луде и неваљале синове часног слуге твога Илија (1. Сам. 2, 12); они чисте жртве скрнављаху у безумљу своме, похлепним рукама грабећи из судова и лонаца Божијих, и зато тежак крај живота дочекаше. Но мати моја бољем се надала, и зато је део порода свога теби посветила; руке моје она је на свете божанске  књиге положила и загрливши ме овим речима ми се обратила: „Неко је већ пре мене привео олтару сина свог љубљеног, Богом поклоњеног, и жељног да у светој жртви учествује – одличан отац, одличног сина – касно рођено чедо Сарино, почетак и корен лозе будуће, плод наде и обећања Божијег – тај свештеник беше Аврам, а јагње дични Исак – тако дакле и ја, као што сам обећала, тебе, дар живи, Богу поклањам. Да ми ти испуниш наду мајчинску! Јар ја сам тебе, чедо, измолила и сада се молим да се достојним покажеш. То ти, сине, часно наслеђе остављам, сада и овде и све до послетка. А што је од послетка, то је далеко најбоље.“

На дан преподобне Ксеније Римљанке и Светог мученика Вавиле 6. фебруара 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драчи, уз саслужење Архијерејског намесника крагујевачког протојереја – ставрофора мр Рајка Стегановића и јереја Драгана Поповића.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован на дан Светог апостола Тимотеја и преподобног мученика Анастасија 4. фебруара 2011. године служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Виноградима.

На дан Св. Максима Исповедника у четвртак 03. фебруара 2011. године, Епископ шумадијски Г. Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој крагујевачкој Цркви уз саслужење братства овога храма.

Дан када наша Света православна црква прославља великог угодника Божијег, у монашким трудовима просијалог - Св. Евтимија Великог, Света и свештена светониколајевска општежитељна обитељ манастира "Јошаница" просљава га и као небеског покровитеља настојатеља те обитељи.

Виктор Бичков

Иринеј Лионски, који је у свом учењу објединио источне и западне тенденције у хришћанству, први се намерно и доследно бавио анализом проблема лика и подобија у човеку, настојећи „да мисао држи на тлу чврсте реалности“ (Balthasar, H. U. Von, Herrlichkeit: Eine theologische Asthetik. Bd. II, 56). Као што је већ познато, безмало сва његова књижевна делатност била је усмерена на полемику с гностицизмом. Управо је велика улога схватања слике у гностичким учењима натерала и њиховог хришћанског опонента да тој категорији посвети посебну пажњу и да, отискујући се од гностичких теорија, понуди хришћанско схватање проблема.