Петковица ПДФ Штампа Ел. пошта

ПЕТКОВИЦА Рудничка – Света мати Параскева

ПЕТКОВИЦА Рудничка – Света мати Параскева

Адреса: Манастир Петковица,  34323 Страгари
телефон (034) 522-358

 

 

На благим обронцима Рудника, изнад Сребреничке реке, а недалеко од Стргара, налази се манастир Петковица. Манастир је настао највероватније крајем 13. века,  а у време владавине краља Драгутина. На то указује фреско-сликарство које, по неким стилским особинама, посебно палеографским одликама натписа, припада последњој деценији 13. века.

 

ImageИсто тако, надгробна плоча са натписом у коме се каже: „Лета 6887 (1379) умре раб Божи монах Доментијан звани…. Димитрије…“, сведочи да манастир Петковица постоји као мушки манастир у доба владавине  кнеза Лазара. Још један монах Доментијан сахрањен је на монашком гробљу 1443. године. Због свог истуреног положаја, манастир је био стално на удару многих освајача, посебно турских. После пада Деспотовине (1459), Петковица је запустела.

Тек 1968/69. године почела су археолошка истраживања овог манастира и том приликом је утврђено да је црква рађена у две фазе: наос,зидани иконостас и старији слој живописа су из последње деценије 13. столећа, а нартекс, јужни параклис и фреске на западном зиду цркве и источном зиду припрате су из друге половине 14. века.

Основа храма је правоугаона са полукружном олтарском апсидом. . Ђаконикон и проскомидион призидани су уз зидове олтара. Основа припрате је правоугаона и замишљена је као двоспратна кула са звонаром на врху. Уз јужни зид цркве је био мали параклис.

Од старијег живописа очувано је само попрсје Христа Пантократора у лунети изнад улаза из припрате у наос. Ово сликарство је дело врсног сликара и доброг познаваоца византијског сликарства. Млађи слој фресака настао је крајем 14. века, а делимично је очуван. Стилска одлика овог сликарства је наглашен цртеж и богат колорит.

Манастир је обновљен и освећен је 2004. године

 

Историја, архитектура, сликарство

ImageИзнад Сребреничке реке, недалеко од Страгара, налази се обновљени манастир Петковица, изграђен почетком XXI века на остацима делимично очуване цркве, некрополе и дела оградног зида.

Нема тачних података када је манастир заснован, али, с обзиром да се налази у области богатој грађевинама насталим у периоду од краја XIII до почетка XV века, логично је да је и он саграђен у исто време. Највероватније да је настао крајем XIII столећа, у периоду владавине краља Драгутина, а да је темељно обновљен у првој деценији XV века, у доба деспота Стефана Лазаревића. За датирање Петковице веома су значајне првобитне фреске, очуване у ниши изнад улазног портала. Палеографска обележја у натпису, ликовна концепција и снажан колорит везују ово сликарство за уметност последње деценије XIII века. Млађи слој фресака рађен је у духу сликарства прве деценије XV века и сличан је остварењима у оближњим црквама. Овоме иде у прилог и једини поуздани писани податак о датирању манастира Петковице, натпис са једне надгробне плоче нађене приликом археолошких испитивања на којој је делимично очуван натпис да је један монах умро 1379. године. Из њега се види да је Петковица у доба кнеза Лазара била мушки манастир и да је преминули калуђер припадао другој или трећој монашкој генерацији која је основала манастир. Још један натпис на монашком гробљу, о смрти сабрата манастира 1443. године, потврђује да је Петковица живела до пада Србије под Турке.

Међу многобројним манастирима које турски пописи XVI века бележе на овом подручју, сигурно је и Петковица, која је, по свој прилици, била посвећена Арханђелима. Лоцира се, на пример, уз село Придворицу, како Турци називају средњовековну Сребрницу. Претпоставља се да због мале удаљености од овог важног града није дуже могла да се сачува, па је запустела заједно са Сребрницом.

Црква је рађена у две фазе, наос, зидани иконостас и старији слој живописа су са краја XIII века, а нартекс, јужни параклис и фреске на западном зиду цркве и источном припрате су са краја XIV или почетка XV века. Грађевина је скромних димензија, правоугаоне основе и засведена је полуобличастим сводом са полукружном апсидом на истоку. Ђаконикон и протезис призидани су уз зидове олтара. На западном делу је улазни портал лучног облика са сликаном лунетом.

Припрата је призидана крајем XIV века западно од цркве. Конципирана је као двоспратна кула са звонаром на врху. Основа је правоугаона са дрвеном међуспратном конструкцијом и четворосливним кровом. Уз јужни зид цркве прислоњен је мали параклис од којег су очувани само зидови до висине од метар и по.

Од старијег фреско сликарства очувано је само велико попрсје Христа Пантократора у лунети изнад улаза из припрате у наос. Лик је конпонован у духу сликарства краја XIII века и одликује се снажном моделацијом, оштрим цртежом и наглашеним пастелним колоритом. Чиста боја разлива се сликаном површином и даје лазурне светлосне одблеске. Млађем сликарству припадају остаци монументалне композиције Богородичиног Успења у наосу и Деизис и најасне сцене из Христовог живота у припрати. Снажан цртеж, оштра моделација и контрасни колорит главне су одлике овог значајног сликарства.

Несумњиво, средњовековни живот манастира Петковице био је блиско повезан са значајним политичким и привредним средиштем Деспотовине – оближњим градом Сребреницом у којем је одржан и последњи државни сабор у слободној Србији, када је за наследника деспоту Стефану Лазаревићу одређен Ђурађ Бранковић.


Литература:

  1. Ст. Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Београд 1912, 465-467.
  2. Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, књ. I/1, Београд – Срем. Карловци 1929, 230.
  3. Н. Радојчић, Српски државни сабори у средњем веку, Београд 1940, 175, 231.
  4. М. Динић, За историју рударства у средњовековној Србији и Босни, II део, Београд 1964, 19-20.
  5. Б. Вуловић-Р. Љубинковић, Петковица, Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 173-176.
  6. Р. Прокић, Конзерваторско-рестаураторски радови на цркви Петковици код Страгара, Саопштења IX, Београд 1970, 81-91.
  7. Д. Мадас, Црквина петковица код Страгара – археолошка испитивања, Саопштења IX, Београд 1970, 93-95.
  8. Р. Николић, Живопис црквине Петковица код Страгара, Саопштења IX, Београд 1970, 97-99.
  9. Ј. Калић, Доба привидног мира, Историја српског народа II, Београд 1994, 214.
  10. М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд 1994, 145, 170.
  11. А. Веселиновић, Држава српских деспота, Београд 1997, 65, 235.
  12. П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947-1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 215-218.
  13. Б. Радић, П. Пајкић, Знаменитости Шумадије, Крагујевац 2007, 19-21.
  14. Н. Јованчевић, Државни сабор у Сребрници Рудничкој и питање одређивања наследника последњем Лазаревићу, Каленић 2001, бр. 1, 15-17.

Адреса: Манастир Петковица,  34323 Страгари
телефон (034) 522-358

Храм – Св. мати Параскеве

Старешина манастира: игуманија Февронија (Петровић)

 

ОСЛИКАВАЊЕ СТАРЕ ЦРКВЕ У КРАГУЈЕВЦУ

ПОЧИЊЕ ОСЛИКАВАЊЕ СТАРЕ ЦРКВЕ У КРАГУЈЕВЦУ

ИНТЕРНЕТ ПРОДАВНИЦА

ИНТЕРНЕТ ПРОДАВНИЦА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ

СПОМЕНИЦА ЕПИСКОПУ ШУМАДИЈСКОМ ЈОВАНУ

СПОМЕНИЦА ЕПИСКОПУ ШУМАДИЈСКОМ ЈОВАНУ

Календар

БЕСЕДЕ ЕП. ЈОВАНА

ИЗАБРАНИ РАДОВИ - ДР ЗОРАН КРСТИЋ

Др Зоран Крстић

Пријатељски сајтови

ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЈАГОДИНСКА

ПРАВОСЛАВНО ЈУТРО РАДИО ЈАГОДИНА

ХРАМ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У МЛАДЕНОВЦУ

Храм Св. Јована Крститеља у Кончареву

ИНТЕРНЕТ ПРОДАВНИЦА ДУХОВНИХ КЊИГА ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ

Informativni pravoslavni website: bogosluzenja, manastiri, crkve, eparhije, parohije, ikone, foto, krstenja, linkovi, pravoslavni radio, knjiga posetilaca,