ХОР „СВЕТИ САВА“ У ОБИЛАСКУ МАНАСТИРА КОПОРИН И ТУМАНЕ Штампа

ХОР „СВЕТИ САВА“ У ОБЛИАСКУ МАНАСТИРА КОПОРИН И ТУМАНЕХор „Свети Сава“ који ради при храму посвећеном првом просветитељу српском, црквене општине на Аеродрому, у недељу 01. октобра 2017. године обишао је светиње Браничевске епархије, манастире Копорин и Тумане.

Чланови хора, од којих највећи део сачињавају деца предшколског и школског узраста, на ово поклоничко путовање кренули су рано ујутро и најпре стигли у манастир Копорин, где су узели учешће на Светој Литургији, на којој је сав народ одговарао. У храму посвећеном Светом архиђакону Стефану, верници прилазе молитвено кивоту са моштима Светог деспота Стефана Лазаревића (у народу Свети Стефан Високи), задужбинара овог манастира, тражећи благодат исцељења бездетности и благослов за брачни живот.

По свршеној Литургији, купивши понеки сувенир, духовне књижице и бројанице, наставили су пут обала Дунава, у подножје Голубачких планина, у манастир Тумане. У задужбини војводе Милоша Обилића, коју је коначно обновио потоњи југословенски краљ Александар Карађорђевић, путнике су дочекали неизмерном братском љубављу.

У овај благочестиви манастир народ све време пристиже како би се поклонили чудотворним моштима Светог Зосима Синаита и Светог Јакова туманског, док два свештеника читају молитве пред иконостасом, над честицама мошти многобројних светитеља које се налазе у храму. Након топлог поздрава од стране манастирског братства и упознавања са историјатом светиње, путнике су окрепили у гостопримници, показали мали зоопарк који расте у оквирима манастирског имања и упутили да обиђу обновљену испосницу Светог Зосима.

На удаљености од око 1 km од манастира, дубоко у густој и древној шуми, на месту молитвене келије Светог Зосима уређена је капела, а читава испосница својим изгледом и миром заиста оправдава назив „Ђердапски Острог“.

Напустивши клисуру Туманске речице, а пред повратак у Крагујевац, чланови хора су искористили лепо и сунчано време те посетили природне лепоте на обали Сребрног језера.

И ово путовање које се као и сваке године снажно се утискује у наша срца, носећи у мислима слике монаштва и народа који притиче светињама, представља својеврсно сабрање и живу Цркву Христову, чему благодарност исказујемо оцу Ивану Антонијевићу, јер: „Где су два или три сабрана у Моје име и Ја сам са њима“, каже Господ.

Марко Милосављевић, члан хора