КРСТОВДАНСКА БЕСЕДА ГОСПОДИНА ЈОВАНА, ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ Штампа

КРСТОВДАНСКА БЕСЕДА ГОСПОДИНА ЈОВАНА, ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ (Храм Светих апостола Петра и Павла у Чумићу, 27. септембар 2009. године)

У име Оца и Сина и Светог Духа, помаже вам Бог, браћо и сестре! Нека је срећан и благословен празника Воздвижења – Уздизања Часнога и Животворнога Крста на читаву васељену и историју.

Данас нас је благодат Духа Светога сабрала у овоме светоме храму. И тако увек ми и певамо, када се сабирамо у име Божије, да нас Дух Свети сабира. А томе би данас сигурно требали и додати, да сви, узевши Крст свој, говоримо: благословен је који иде и који долази у Име Господње. Заиста, ниједан свети сабор не може се остварити без силе и Благодати Божије, без деловања Духа Светога и Часнога Крста. Зато је тешко, браћо и сестре, о Крсту говорити испод Крста! О Крсту се може говорити само када је човек на Крсту, јер само тада спознаје и зна силу и дејство Часнога Крста. Испод Крста, како су то многи свети Оци говорили, треба молитвено и побожно ћутати.

То значи, не сме се под Крстом мудровати, јер нема те људске речи која би могла описати силу и дејство Часног и Животворног Крста Господњег кога данас празнујемо. Зашто? Због тога јер се на Крсту збила превечна Тајна Светотројичне и Богочовечанске љубави Божије, зато што је Господ носио свој Крст на Голготу и био распет нас ради и ради нашега спасења. Зато нема веће љубави од Божанске љубави, јер је Он положио живот свој за ближње своје, за све људе, за све народе овога света и за цео свет. Нас је Господ највише и пригрлио уза себе кроз Крст Часни. Тако сви они који се сабирају у Име Божије силом Духа Божијега треба да узму Крст свој и понесу га.

У Тајни Крста Христовога уписано је људско биће, људска судбина и људска природа. Преко Тајне Крста Бог силази у овај свет, Крстом Часним Бог открива своју велику и вечну љубав, јер нема веће љубави од оне – кад неко положи живот свој за ближњега свога, за другога. А то је заправо учинио Господ наш Исус Христос распевши себе на Крсту Часноме. И само онај који понесе Крст Христов и свој зна шта је и каква је та права, истинска љубав. Он, Господ Исус Христос наш, даровао је за ближње себе народу своме и свету своме без остатка, не оставивши ништа за себе. Ништа Бог, наш Исус Христос, није оставио за себе, него све што има, и себе самога, предао је за нас.

Сишао је Господ наш Исус Христос вертикалом на земљу да би хоризонталу нашега живота уздигао према небесима. Зато, ко себично припада самоме себи, ко је душу своју обзидао само телом, ко живи самим собом и себе ради, да би сачувао себе, тај губи себе и губи Часни Крст преко кога се и спасавамо. Зато је Господ у Јеванђељу рекао: ко се одрекне себе и узме Крст свој тај је мој прави ученик. Носити Крст Христов, то је хришћанско призвање. Ми се зато Часним Крстом и поносимо, јер је Крст сила, Крст је слава, Крст је победа. А ко носи узвишено Крст свој, тај се не стиди ни Христа, ни Крста Господњега.

Тајну Крста схватају само они људи и они Хришћани које је Дух Свети просветио. Нажалост, и данас имамо оних који се стиде Крста. И данас морамо да констатујемо, драги моји, да има појединих који не знају правило, још увек, да се прекрсте, који се неправилно осењују Часним Крстом, који и не знају шта значе три прста састављена и два доле положена. То означава Свету Тројицу, то означава природу Господа Исуса Христа – и Божанску и човечанску. Зато, када тако постављамо руку и осењујемо се крсним знаком, ми се уствари осењујемо Светом Тројицом и свиме ониме што је Савет Предвечне Свете Тројице учинио за спасење наше и спасење целога света.

Наш народ лепо каже, без Бога, без Крста - ни преко прага. Зато, када се осењујемо Часним Крстом, осењујемо са осећањем да је на њему распети Бог, да је сила у Часном Крсту и да ту силу препознају само они верни који знају да је Тајна Крста у исто време Тајна нашег спасења. Увек размишљајмо да Крст има две стране и два својства, ако хоћете. Часним Крстом и преко њега силази и усељава се у нас сила Божија, светлост Божија и снага Божија. Зато је у Крсту снага, зато је Крст победа, зато је крст симбол прогањања ђавола и свега онога што није Божанско. То је са једне стране, а са друге стране, да би човек све то уселио у себе, и силу, и снагу, и светлост Божанску, он је призван да, носећи Часни Крст, одсече од себе и ослободи себе од свега онога што прља Часни Крст Господњи у нама.

Носити Крст значи одрећи се својих заблуда, својих лажи, својих обмана и страсти, одрећи се своје гордости. Носити Крст значи бити спреман на жртву и за све. Није то лако и није једноставно, али то је достојно човека. Да, то је достојно човека, јер је зато Бог и створио човека – да достојанствено носи Крст свој, односно све оно што га у животу снађе. Али, ми Крст, ни свој ни Божији, не можемо да носимо без молитве, без поста, без смирења. Да, само се Крст носи у смирењу! А кад човек узме Крст у смирењу и понесе га, онда, како је то дивно говорио старац Никанор у Хиландару, онда Крст узима и носи њега. Зато и ми прихватимо Крст свој који нам је Бог дао да га носимо. Али, носимо га у достојанству, оном достојснтву у којем нас је и Бог створио, па ћемо онда победити сву силу вражију и онда ћемо у потпуности схватити оне речи српскога народа, и уопште православног народа, да ђаво бежи од Крста. Њиме се осењујмо стално, призивајмо га у помоћ, јер само преко Крста има Васкрсења и има Вазнесења и има нашег седања са десне стране Бога Оца!

Бог вас благословио!