Чланци поређани по датуму: јун 2008

Милошћу Божијом, дана 22. јуна 2008. године у храму   Спаљивања моштију Светог Саве окупио се велики број верног народа из целе наше Богом чуване епархије. Тог дана на празник Свих Светих у барајевском храму служио је Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован са свештеницима и ђаконима шумадијске епархије.

Данас 17. јуна 2008. године, на Духовски уторак у саборној Светоуспенској цркви у Крагујевцу, свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, уз саслуживање десет свештеника епархије шумадијске. На овај дан такође, навршило се седам година од смрти блаженопочившег архијереја Саве, другог епископа епархије шумадијске.

Празник силаска Светога Духа Хришћани од давнина празнују десет дана после Вазнесења, а то значи - педесет дана после Васкрса. На тај дан Хришћани од памтивека украшавају цркве зеленилом и гранчицама, а црквени под застиру травом. На сам дан пра-зника верни народ, на свечаној служби, стоји са цвећем у рукама и плете венчиће. Новозаветна књига Дела апостолских, у којој је описана историја првих Хришћана и најранијег ширења Хришћанства, управо и почиње описом онога што се догодило педесет дана после Васкрсења Христовог, односно десет дана после Његовог славног Вазнесења на небо. Дела апостолска започињу речима које је Христос рекао Својим ученицима пре Свог Вазнесења: "Не удаљујте се од Јерусалима, него чекајте обећање Оца, које чусте од Мене...".

У недељу 15. јуна 2008. године, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење свештенства Саборног храма Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, служио је свету архијерејску Литургију поводом великог хришћанског празника Силаска Светог Духа на Апостоле (Света Тројица/Духови). У Литургијском сабрању учешће је узео и многобројни верни народ. У продужетку св. Литургије епископ Јован је одслужио и вечерње богослужење у току којег се врши призив Светом Духу, а током којег су верници клечећи плели венчиће од траве и цвећа приклоњених колена.

Протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић

Пред читаоцима Каленића је предавање протојереја старврофора др Зорана Крстића, професора на богословском факултету СПЦ у Београду и ректора богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, одржано на дан Светог Архангела Михаила 2007. год. на Коларчевом народном универзитету у Београду у оквиру серије од четири предавања на тему улоге Цркве у процесу европских интеграција. Остали предавачи били су др Сима Аврамовић, професор на Правном факултету у Београду и протојереји ставрофори др Владан Перишић и др Радован Биговић, професор на Богословском факултету у Београду.

о Александар Шмеман - Литургијско богословље

Преузето са сајта Верујем

Празник је опет и опет је славље, и многодетна и чадољубива Црква опет се мноштвом чада својих украси! Каква јој је међутим корист од њеног чадољубља, када она жељена лица своје деце види само празником а не и у друго време? Ово је као када би имао неку лепу хаљину, али не би смео да је свакога дана носиш, јер по речима Пророка: "њима ћеш се, света, као накитом оденути и као невеста ћеш се украсити" (Ис. 49, 18). Народ који у Цркву долази одећа је њена. Као што је нека честита и племенита жена много лепша и привлачнија када се од главе до пете украси хаљином, тако се данас и Црква приказује много велелепнијом, јер се заогрнула мноштвом ваших личности, и тако вас има као дугу хаљину, да се ни један део тела њезиног не види наг, као што се протеклих дана могао видети. А за ту ранију голотињу њену, криви су они који овде дођоше само данас, и који неће да матер своју свакога дана заодену.

Свети Грогорије Богослов - Беседа на Свету Педесетницу

Преузето са сајта Верујем

Име Цркве је име не поделе него уједињења и слоге. Црква подвојене сабира у једно, пошто име Цркве јесте име слоге и једнодушности... Црква је установљена не зато да се они који не сабирају у њој деле међусобно, већ да се подвојени сједине. Црква не зна за разлику између господара и роба; она разликује и једног и другог по врлини.

Христос је глава Цркве а ми тело. Између главе и тела може ли бити икаквог растојања? Он је темељ, ми грађевина; Он је чокот, ми лозе; Он је женик, ми невеста; Он је пастир, ми овце; Он је пут, ми путници; ми смо храм, Он обитавалац; Он је црвенац, ми браћа; Он је наследник, ми сунаследници; Он је живот; ми они који живе; Он је васкрсење, ми они који васкрсавају; Он је светлост, ми они који се просветљују. Све то означава јединство, и не допушта никакву поделу, чак ни најмању поделу, јер ко се мало одвоји, тај ће се потом одвајати и много. Тако тело, задобије ли и малу рану од мача, квари се; грађевина, распукне ли се макар малко, сруши се; лоза, одломивши се макар мало од чокота, постаје неродна. на тај начин; то мало већ је не мало него скоро све. Зато, када погрешимо ма у чему мало, или осетимо лењост, немој мо превиђати то мало јер не обратимо ли пажњу на њега, оно ће убрзо постати велико. Тако и хаљина, почне ли се цепати, а мије је не закрпимо, она ће се сва подерати; исто и кров, падне ли са њега неколико црепова, и тако буде остављен, разрушиће се цела кућа. Стога, имајући то пред очима, будимо увек будни према малим гресима, да не би смо упали у велике.

Свето Писмо - Нови Завјет Господа нашег Исуса Христа