Чланци поређани по датуму: октобар 2008

На празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, 09. 10. 2008. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију и помен краљу Александру I уз саслужење веше свештеника и двојице ђакона.

Након службе, у име Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследника Александра II и Принцезе Катарине, господин Владан Живуловић, члан Крунског Кабинета, положио је венац на гроб Краља Александра I.

У Новом Саду је од 09. – 12. октобра 2008. године одржан 41. -међународни сајам туризма, лова и риболова „Лорист“. У оквиру овог сајма туризма у хали број 7 организовано је представљање верског туризма у Србији и региону. Могућности верског туризма представио је већи број епархија СПЦ, а такође су се представиле и традиционалне верске заједнице у Републици Србији.

На празник преподобног Симона Монаха, краља Стефана Првовенчаног, 07. 10. 2008. године било је нарочито свечано у манастиру Прерадовац који је овом светитељу и посвећен. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету архијерејску литургију уз саслужење дванесторице свештеника и двојице ђакона и пререзао славски колач.

Након прочитаног одломка из Јеванђеља владика Јован је беседио о Тајни Свете Литургије као службе благодарења Богу, а такође, и о повезаности манастира Прерадовац и манастира Каленић, јер су у XVIII веку мошти преподобног Симона боравиле у Каленићу и тимe потврдиле нарочити углед манастира. Говорећи о благодарењу као начину хришћанског живота истакао је пример овог светитеља.

У манастиру Каленићу 05. и 06. октобра 2008.године одржан је научни скуп на тему “МАНАСТИР КАЛЕНИЋ: У СУСРЕТ ШЕСТОЈ СТОГОДИШЊИЦИ“, у организацији Оранизационог одбора Одељења историјских наука Српске академије наука и уметности и Епархије Шумадијске у саставу: председник - г-ђом Јованком Калић дописним чланом САНУ, домаћин овог скупа Његовим Преосвештенством Епископом Шумадијским Г. Јованом и члановима: академиком Гојком Суботићем и Љубомиром Максимовићем, протојерејом-ставрофором др Зораном Крстићем и доцентом др Иваном Стевовићем. Овај скуп је представљао непроцењиви дар Божији свима који су дошли да чују понешто из пребогате ризнице Манастира Каленића и његове историје.

По својој тематици и распореду тема које су биле изложене овај симпосион је од самог почетка изазвао огромну пажњу шире јавности. Првобитна намера организатора била да се из угла стручних људи, чија је љубав према Каленићу немерљива, чују истине које су стицајем историјских околности до дан данас биле, делимично неразјашњене или се у њихову истинитост сумњало, те су се сада стекли услови да се оне расветле. То значи да се о манастиру Каленићу може говорити на један сасвим другачији начин него што је то било раније. Када то кажемо мислимо пре свега на поједине учеснике овога скупа који су својим знањем и стручношћу допринели да дело наших Светих Предака постане и наше дело, да се и ми њиме обогатимо, те да и ми у Христу и са Христом и Христом засијамо.

Великим литургијским црквено-народним сабором обележена је централна прослава великог јубилеја Српске Православне Цркве и епархије шумадијске, шест векова манастира Каленић.

Иако време није било наклоњено оваквој прослави, вера и упорност код народа дошли су до изражаја на најлепши начин. Из свих крајева шумадијске епархије стизали су од раног јутра аутобуси и путничка возила са верницима који су желели да учествују у значајној годишњици ове велике светиње, па је тако неколико хиљада верника стигло у манастир и учествовало у евахристијској молитви, а велики број присутних се причестио.

Свету архијерејску литургију у порти манастира на нарочито припремљеној великој бини, служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије уз саслуживање четрнаесторице епископа, преко тридесеторице свештеника и шесторице ђакона. Велику радост због овако значајне годишњице увеличало је и рукоположење монаха Висариона у чин јерођакона.