Чланци поређани по датуму: октобар 2011

Његово Преосвештенство Епископ канадски Георгије, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, у Саборном храму у Крагујевцу, уз саслужење свештеника Саборног храма, венчао је господина Владу Вучићевића, доктора офтамологије и госпођу Александру, 29. Октобра 2011. године.

Помаже за исцељење очију, помаже нероткињама и свима који се моле преподобној Петки и Пресветој Богородици Богородици...

Овако је почео своју проповед надлежни парох у Влакчи, када је после много година решио да обнови “молитву” код извора у Светињи.

Прошлост извора обавијена је велом тајне по питању ко је заштитник свете воде. Казивања говоре да је извор повезан са именом преподобне Петке Параскеве, као и чувена “Градина” изнад Влакче у планини, на којој, када се удари нечим по површини земље чује како одзвања у подножју планине. Мештани говоре да је некада Карађорђе долазио на чувени извор да се умије и помоли Богу, преподобној Петки и Пресветој Богородици, за коју говоре да је одувек заштитница, како села, храма, тако и чувене “Градине” и извора “Светиње”. Можда одувек и цели крај овде, око извора, носи име “Светиња”.

Сабрана око Трпезе Господње, Црква у Рогојевцу славећи светитеље Господње, славила Васкрслога Христа и свето име његово, које их је и прославило. Светитељ је највиши степен до кога се човек уздиже.

Светитељи су својим животом Бога прославили и својим делима постали најближи сарадници Божији. Они су Богу најсличнији и удостојили су се да гледају лице Божије. Наша света Црква слави светитеље и освежава њихову успомену, да бисмо се ми угледали на њихов пример и да бисмо мерећи своје вредности упоредили свој живот са њиховим животом.

У Лапову је и ове године прослављена храмовна слава Свете и Преподобне мати Параскеве веома свечано. Величанственим возгласом “Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа” започела је Света Литургија коју су служили протојереј-ставрофор Милан Радовановић, пензионисани београдски свештеник родом из Лапова и јереј Миломир Васиљевић уз саслужење ђакона Дејана Шишковића.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј предводи високу делегацију Српске Православне Цркве у посети Његовој Свесветости Патријарху константинопољском Г. Варотоломеју. У делегацији наше Свете Цркве су Пресвећена Господа Епископи Жички Хризоством, Бачки Иринеј, Шумадијски Јован, викарни Ремезијански Андреј, као и ђакон Александар Секулић.

Извор: www.amen.gr, www.spc.rs

У недељу, 23. октобра 2011. гoдине навршило се 35 године од упокојења блажене успомене првог Епископа шумадијског Г. Валеријана. Сећање на овог врлог Архијереја Српске православне цркве обележено је Светом Литургијом у Саборном храму у Крагујевцу, након чега је служен и парастос на гробу Владике Валеријана. Литургију и  парастос  служило је свештенство Епархије шумадијске у одсуству Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, који  као члан Светог Архијерејског Синода заједно са  Његовом Светошћу Патријархом српским  Господином Иринејом, Епископима бачким Иринејом, жичким Хризостомом и викарним Епископом ремезијанским Андрејом, борави  у посети  Васељенској патријаршији, поводом 20. годишњице од устоличења Патријарха Вартоломеја.

Пре седам деценија Крагујевац и околина су били поприште једног од најкрвавијих злочина у II светском рату. Фашистички војници у знак одмазде у неколико дана стрељали су више хиљада недужних цивила међу којима и један број деце.

Повод за стрељање били су немачки губици у борби са партизанским јединицама 16. октобра на путу Крагујевац - Горњи Милановац. У тој борби Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених војника. Приликом стрељања доследно је примењена драконска одредба из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, у којој се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника или фолксдојчера. Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима Маршићу, Илићеву и Грошници, a 20. и 21. октобра у Крагујевцу.

Промоција 9. броја школског часописа “Растко” који издаје ОШ “17. октобар” из Јагодине

Основна школа “17. октобар” из Јагодине је издала 9. по реду број школског часописа “Растко”. Да подсетимо часопис излази са благословом Његовог Преосвештенства епископа Шумадијског Г. Јована, по одобрењу директора школе г-ђе Биљане Милановић, а уз сагласност координатора за веронауку намесништва беличког Епархије шумадијске јереја Миломира Тодоровића. Главни и одговорни уредник часописа је вероучитељ Борис Милосављевић.

У среду 19. октобра 2011. године, на дан светог апостола Томе, верни народ Конатица и околине окупио се да прослави своју храмовну славу и да молитвено учествује у литургијском крштењу.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију и по древној пракси отаца и учитеља Цркве, у оквиру службе крстио малог Луку сина конатичког пароха Ивана Иванковића и његове супруге Достане. Епископу су саслуживали свештеници из Архијерејског намесништва бељаничког протојереји-ставрофори Видо Милић и Радивоје Митровић и јереји Иван Иванковић и Игор Обрадовић. Кум на крштењу је био Александар Шутановац.

На дан када света Црква прославља успомену на светог Стефана и Јелену Штиљановић, хришћанска заједница светосавске цркве одслужила је са Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским Господином Јованом, Свету Архијерејску Литургију.

Саслуживали су  ректор богословије Св. Јован Златоусти –протојереј ставрофор Зоран Крстић, протојереј – ставрофор Милан Борота и  јереји Бранислав Матић и Драган Поповић.

У суботу 15. октобра када црква прославља Светог свештеномученика Кипријана и преподобног Андреја, у обновљеном храму светог великомученика Димитрија у левачком селу Ратковић, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење монаштва и свештенства Архијерејског намесништва левачког.

РЕЧ ДР ДАНИЦЕ ПЕТРОВИЋ, ДИРЕКТОРКЕ МУЗИКОЛОШКОГ
ИНСТИТУТА САНУ, О КЊИЗИ ИЗАБРАНИ БОГОСЛОВСКО-ИСТОРИЈСКИ
РАДОВИ ЕПИСКОПА САВЕ ВУКОВИЋА

Владичански двор у Крагујевцу, 18. октобар 2011. године

Толико пута смо у животу чули или прочитали: ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО јесте сâмо срце хришћанске вере и хришћанске Благовести!! (А. Шмеман) Васкрсење славимо сваке недеље на богослужењима. За празник Васкрсења се сваке године припремамо Великим постом. Са колико само радости на Васкрсном јутрењу појимо безброј пута „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и свима у гробовима живот дарова“! А ипак, када се догоди да се растајемо од своји блиских и драгих, ми нисмо радосни – нисмо у стању да прихватимо њихов одлазак у бољи свет, да се веселимо њиховом сусрету са васкрслим Господом. Тугујемо и сабирамо шта смо ми изгубили, овде у овом животу. Да ли је то по слабости вере наше или по нашој човечанској природи којој неминовно, највећим делом припадамо?

Представљена књига Богословско-историјски радови
епископа Саве Вуковића

По љубави Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована, пред препуном свечаном салом Владичанског двора у Крагујевцу, 18. октобра ове године, на дан када Црква прославља Светог Стефана Штиљановића, о књизи Изабрани-богословско историјски радови епископа Саве Вуковића, која је приређена поводом десетогодишњице упокојења владике Саве, говорили су, поред домаћина владике Господина Јована, академик др Димитрије Стефановић, генерални секретар САНУ и потпредседник Матице српске, др Даница Петровић, директорка Музиколошког института САНУ, др Ненад Ристовић, доцент Филозофског факултета у Београду, Добрила Мартинов, уредник у Матици српској и Негослав Јованчевић, приређивач књиге.

Током разговора о књизи, посетиоцима су приказани видео инсерти из пастирске делатности владике Саве као епископа шумадијског и снимак владичиног појања стихире из Службе Светом Стефану Штиљановићу. Црквене песме током овог сусрета поштовалаца личности и дела владике Саве изводио је Немања Старовлах, професор црквеног појања у Богословији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу.

Благословен Који долази у име Господње

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, благоизволео је да у недељу 16. октобра 2011. године, на дан Светог Дионисија Ареопагита, атинског судије који је у хришћанство обраћен беседом апостола Павла на атинском Ареопагу, и који је по предању био први атински епископ, посети Јагодину и да одслужи Свету Архијерејску Литургију са својим домаћином Епископом шумадијским Г. Јованом уз саслужење госта из Грчке оца Сотироса Патраса и свештенства Епархије шумадијске. Повод за ову посету Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја је служење парастоса на 80-ту годишњицу од постављања и освећења споменика страдалим Јагодинцима у свим ратовима вођеним за ослобођење Србије, који се налази на Скверу омладине у центру града.

Владика Јован- Живимо по Јеванђељу

У петак 14. октобра Црква Божија у Реснику је Светом Архијерејском Литургијом, којој је началствовао Епископ шумадијски Г. Јован, прославила своју Славу – Покров Пресвете Богородице.

Дан Светог Григорија Просветитеља, Епископа јерменског, у Епархији шумадијској обележен је свечаном Архијерејском Литургијом, у велелепном храму Светог великомученика Георгија на Опленцу, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован. Евхаристијско сабрање је било поводом значајног јубилеја, десетогодишњице од постављења протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића, за Архијерејског намесника космајског и протојереја Љубише Ђураша, за Архијерејског намесника рачанског. Испред опленачког храма, задужбине династије Карађорђевића, Првојерарха шумадијског свечано је дочекало свештенство, верни народ и мноштво деце која похађају веронауку.

Горостасна личност светог Јована Претече и Крститеља Господњег, стоји на прелому Старог и Новог завета. Рођен по Божјем плану и измољен од људи, заузима посебно место у историји људског спасења, па самим тим и у православном богослужењу. На дан Зачећа Светог Пророка и Претече и Крститеља Господњег Јована, 6. октобра, када парохија у Поскурицама прославља своју храмовну славу, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, заједно са свештенством и верним народом принео је Евхаристијску жртву Богу и призвао у својим архипастирским молитвама, благослов Божији и благодат Духа Светог и Животодајног на верни народ поскуричке парохије. Овај храм, иако у изградњи,  одисао је једномислијем верника окупљених око свога Епископа.

ИЗ КЊИГЕ БОГОСЛОВСКО-ИСТОРИЈСКИ РАДОВИ ЕПИАКОПА САВЕ ВУКОВИЋА, КОЈА ЋЕ БИТИ ЈАВНО ПРЕДСТАВЉЕНА 18. ОКТОБРА (УТОРАК) У 18 ЧАСОВА У ВЛАДИЧАНСКОМ ДВОРУ У КРАГУЈЕВЦУ

Преподобни Роман Слаткопевац спада у ред „највећих и најславнијих цркве¬них песника“(1) Православне Цркве и „његов дух је такав да му се одређује прво место у рангу песника, религиозних или световних, тако да га је професор Три¬панис назвао највећим песником грчког средњег века“(2). И поред тога, о њему нема много података. Рођен је у Емеси у Сирији у последњој четвртини V века. Као ђакон храма Васкрсења Христовог прешао је у Цариград за време цара Анастасија I (491-518) и ту је прибројан Богородичиној цркви у дистрикту Ки¬рос (садашњи Hexi Marmara), северном делу града. Значи да је „Роман делао на раскршћу петог и шестог столећа“,(3) и остало време живота провео је у Царигра¬ду, где је и умро после 555. године, „вероватно пре смрти цара Јустинијана 565. године“(4). Претпоставља се да је умро 1. октобра, јер се тога дана слави његова успомена у Православној Цркви.

Јавно представљање књиге Изабрани богословско-историјски радови епископа Саве Вуковића, која је приређена поводом десетогодишњице упокојења владике шумадијског Саве, биће одржано 18. октобра (уторак) у 18 часова у новом Владичанском двору у Крагујевцу (код Саборне цркве).

Учествују:

• Његово преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован;
• Професор др Даница Петровић, директорка Музиколошког института САНУ;
• Др Ненад Ристовић, доцент на Филозофском факултету Београдског универзитета;
• Милица Бујас и Добрила Мартинов (Матица српска);
• Негослав Јованчевић, професор богословије, приређивач књиге.

+++

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

Почетком јуна ове године у културном додатку Политике се појавио текст нашег познатог и признатог редитеља Александра Мандића под називом Моја црква, цунами и ја у коме, најпре, описује скорашњи сусрет са својим парохијским свештеником приликом резања славског колача, а затим и низ својих размишљања о месту и начину деловања Цркве и појединих њених чланова у савременом српском друштву да би завршио речима поштовања према блаженопочившем патријарху Павлу кога узима као пример и узор.