Чланци поређани по датуму: април 2009

Како претходних, тако и ове године верујући народ Лапова и Раче, као и осталих места у рачанском намесништву, сабирао се у својим светим храмовима да молитвом, постом и светим тајнама Исповести и Причешћа достојно дочека и прослави Празник над Празницима-Васкрсење Господње.

Његово Преосвешетнство Епископ шумадијски Г. Јован служио је на Васкрсни уторак, 21. априла 2009. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Петра и Павла у Јагодини, уз саслужење свештенства и ђакона Епархије шумадијске. Том приликом Владика је крстио малог Павла, сина ђакона Миломира Тодоровића. Крштењска радост испунила је храм Божји јер је Цркви Христовој прибројан још један члан. У Светој Литургији је Епископ шумадијски рукоположио за свештеника ђакона Миломира Тодоровића и поставио га за првог пароха јагодинског.

Празник над празницима, Васкрсење Господње најрадоснији је дан у години. Дан када се на сву творевину излива благодат Духа Светог који све обожује и присаједињује Христу, нашем Спаситељу. “Сада је све испуњено светлошћу и небо и земља и подземље” ... говори црквени песник сведочећи о радости Васкршњој.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење јагодинског свештенства, венчао је Томислава и Катарину Николић у селу Ракитово код Јагодине 25. априла 2009. године.

На Светли Четвртак, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију у Старој Цркви. Саслуживали су му архијерејски намесник лепенички протојереј-ставррофор Саво Арсенијевић и протонамесник Драган Симоновић.

Традиционално већ неколико година у назад, на Велику Среду, одржава се Света Тајна Јелеосвећења коју је ове године служило шест свештеника. Око триста верника је у изузетно молитвеној атмосфери Службе, која је трајала око два и по сата, одслушало седам Апостола, садам Јеванђеља.

Васкрсење Христово је победа над смрћу, победа над грехом, победа над ђаволом, то је пролеће за душу људску. Једна васкршња песма дивно каже: „Данас Христос као синце засја из гроба, данас грану пролеће у душама нашим“. Васкрсење је празник радости, наде, и живота.

14. априла 2009. године је у 85. години живота преминуо протојереј-ставрофор Душан Дачић, дугогодишњи професор и ректор Богословије Светог Саве у Београду. Опело проти Душану биће одржано 21. априла 2009. године у 10 часова у цркви Светог Николе на Новом гробљу у Београду. Сахрана ће се обавити истог дана у 15 часова у родном Багрдану.

Најрадоснији хришћански празник Васкрсење Господње свечано је прослављен у храмовима Светога Саве на Аеродрому и Васкрсења Господњег на гробљу Бозман. Светој литургији је предходило Васкршње јутрење у коме је узело учешће велики број верника. Велика је радост била видети како верни народ заједно са својим свештеницима после литије око храма улази из таме (мрака) у осветљену Цркву, што символише победу живота над смрћу. После отпојаног васкршњег канона и хвалитних стихира, као круна Васкрсења, одслужена је Света Литургија на којој је прочитана васкршња посланица и на којој су се причестили скоро сви присутни, потврђујући тако да се грех и смрт као његова последица побеђују само кроз сједињење са Господом кроз Тело и крв Његову.

Како то већ годинама уназад бива Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је, уз саслужење десеторице свештеника и три ђакона, Пасхално вечерње у храму Св. Ап. Петра и Павла у Јагодини.

Ово је била и прилика да верни народ подели са својим Владиком васкршњу радост и да заједно заблагодаре Богу за Његову Крсну Жртву и победу над смрћу. Ту жртву је нарочито и истакао Владика у својој беседи напоменувши знаћај те победе над смрћу и нашу перспективу после тог судбоносног догађаја за човекa.

Већ традиционално на Велику среду манастир Светог Луке у Бошњану постаје право духовно стециште верног темнићког народа. Тог дана се наиме, врши света тајна јелеосвеђења. Под духовним руководством игумана ове светиње архимандрита Алексеја (Богићевића) уз саслуживање јеромонаха Луке, пет свештеника и ђакона јагодинског освећен је јелеј којим је помазан верни народ. Храм светог апостола Луке био је мали да прими све који су желели помазање ради исцељења и опроштаја заборављених грехова јер је то и смисао ове свете тајне, како је у беседи истакао архимандрит Алексеј.

АД (грчки: Αδης, јеврејски: шеол)

- према „Речнику православне теологије“ Ј. Брије -

Учење о васкрсењу није било познато јудејској религији, по којој сваки човек после смрти силази у шеол, подземно место пуно таме и сенке, где нема ни сећања ни слављења Бога (Пс. 6,5; 88,4-6; Јн. 3,13-19).

Спаситељев силазак у АД у тренутку смрти и боравак у њему све до Васкрсења јест библијска вера коју потврђује 1. Петр. 3,18-19 и 4,6 (в. и Рим. 10,7; Еф. 4,9). Ово апостолско сведочење вере помињу и постапостолски списи (Свети Игњатије, ''Посланице'': Магнежанима IX, 1, стр. 89; Филаделфијцима X, 1; Тралијанцима IX, 1; Свети Јустин Мученик, ''Дијалог'' 72,4). Свети Јован Дамаскин, који наводи место из Посланице Филипљанима 2,20, каже да је Исус обоженом душом сишао у ад да би показао како његова светлост обухвата и оне који сеђаху у тами и сени смртној, као и да ослободи заробљене. Исус Христос, који драговољно прима смрт на крсту, прихвата људску стварност до краја, у њеним најнегативнијим видовима, и започиње борбу против ђавола онамо где је овај начинио себи обиталиште и распрострео своју власт, то јест у царству смрти. Он тамо силази као Цар и објављује вечну победу над смрћу и сатаном, не само праведнима него свима, верујућима и неверујућима.

У Петак пред вече у 16. часова у Саборном храму Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Вечерње са изношењем Плаштанице.

На Велики Петак у 21. час у Саборном храму у Крагујевцу служено је јутрење Велике Суботе. Преосвећени Владика Јован са свештенством Саборног храма, умилним појањем и читањем, пред гробом Господњим, на средини храма, уз кађење и уз држање упаљених свећа, произнео је непорочне стихире, којима претходе стихови из 118. Псалма, подељених на три статије, у једној од статија се каже: «Животе, како умиреш; како и у гробу обитаваш, царство смрти разрушаваш и умрле подижеш из Ада.»