Чланци поређани по датуму: недеља, 12 јул 2009

И ове године свечано је прослављена храмовна слава храма Св. апостола Петра и Павла у Рачи крагујевачкој. Свету Литургију су служили Архијерејски намесник јасенички протојереј-ставрофор Драгослав Сенић, протонамесник Велибор Јовановић, јереј Радивој Стојодиновић, протонамесник Видоје Рајић уз саслужење ђакона Дејана Шишковића.

Говорити о апостолу Павлу значи говорити о једном од најобразованијих људи тога времена; човеку који је имао сасвим супротно мишљење о животу и његовим вредностима него што су то имали тадашњи хришћани. Будући да је био незнабожац, од Хришћанства ништа није хтео да прими. Напротив, он Хришћане није могао ни да смисли. Зато је био један од највећих гонитеља и прогонитеља Хришћана, како нам то казује Јеванђеље. Но, тако је то било, али и јесте, све док се човека не дотакне Бог. Тако се Савлу, како се звао раније, када је био на врхунцу своје мржње према Хришћанима, јавио сам Господ наш Исус Христос и рекао му: "Савле, Савле, зашто ме гонииш''. "Ко си ти Господе", пита Павле, да би добио одговор: "Ја сам Христос кога ти гониш, тешко ти је противу бодила праћати се". Тако Павле, познавши Силу Божију, крсти се од апостола Ананије и Савле постаде Павле; и постаде и остаде до краја свога живота ревносни следбеник Христа и Његовог Јеванђеља. Павле заиста постаде "сасуд изабрани", који је сво своје знање употребио на идење за Христом. Он је заиста сав живео Христом и сав се уподобио Христу, да је с правом могао рећи, а тиме и нама препоручити: "Не живим ја више, него живи Христос у мени".

У петак, 10. јула, у 18 часова, у Музеју наивне уметности, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован отворио је изложбу икона поводом свечане прославе 110-годишњице храма Св. ап. Петра и Павла у Јагодини.

(ПОВОДОМ ПРОСЛАВЉАЊА И ПРАЗНОВАЊА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА)

ПЕТАР И ПАВЛЕ, НАЈУЗВИШЕНИЈИ ВРХОВИ АПОСТОЛСКОГ ЗБОРА, СУ ОЦИ И РУКОВОДИТЕЉИ СВИХ ШТО СУ СЕ НАЗВАЛИ ПО ХРИСТОВОМ ИМЕНУ – АПОСТОЛА, МУЧЕНИКА, ПРЕПОДОБНИХ, СВЕШТЕНИКА, АРХИЈЕРЕЈА, КАО И СВИХ НАПАСАНИХ И ПОУЧАВАНИХ, КАО АРХИПАСТИРИ И ПРВОГРАДИТЕЉИ (АРХИТЕКТЕ) ПОБОЖНОСТИ И ВРЛИНЕ КОЈА ЈЕ ЗАЈЕНИЧКА ЗА СВЕ. КАО СВЕТИЛА КОЈА СУ У СВЕТУ РАСПРОСТИРАЛА РЕЧ ЖИВОТА, ТОЛИКО СУ СНАЖНИЈЕ ЗАБЛИСТАЛИ ОД ОНИХ ШТО СУ БЛИСТАЛИ БЛАГОЧАШЋУ И ВРЛИНАМА, КОЛИКО СУНЦЕ СВОЈИМ БЛИСТАЊЕМ ПРЕВАЗИЛАЗИ ДРУГЕ ЗВЕЗДЕ ИЛИ КОЛИКО НЕБО НЕБЕСА, КОЈА НА ВИСИНАМА ОБЈАВЉУЈУ СЛИКУ БОЖИЈУ И КОЈА ТОЛИКО ПРЕВАЗИЛАЗЕ ВЕЛИЧИНУ НЕБЕСА И ЛЕПОТУ ЗВЕЗДА, И ХИТРИНУ И ЈЕДНОГ И ДРУГОГ, И УСТРОЈСТВО И СИЛУ: ОНИ, НАИМЕ, ОБЈАВЉУЈУ И ОНО ШТО НАДВИСУЈЕ ВЕШТАСТВЕНИ СВЕТ И ПРИПАДА НЕДНЕБЕСНОМ И НАДСВЕТОВНОМ, ЈЕР ОБЈАВЉУЈУ СВЕТЛОСТ У КОЈОЈ НЕМА ИЗМЕНЉИВОСТИ НИТИ СЕНКЕ ПРОМЕНЕ (ВИДИ, ЈАКОВ 1, 17), НЕ САМО ТАКО ШТО ИЗ ТАМЕ ИЗВОДЕ НА ТУ ЧУДЕСНУ СВЕТЛОСТ, НЕГО И ТИМЕ ШТО, РАЗДЕЉУЈУЋИ ЉУДИМА, И ЊИХ ЧИНЕ ПРИЧАСНИЦИМА И ЧЕДИМА САВРШЕНЕ СВЕТЛОСТИ, КАКО БИ СВАКИ ОД ЊИХ, У ВРЕМЕ БУДУЋЕГ ДОЛАСКА У СЛАВИ И ЈАВЉАЊА НАЧАЛНИКА СВЕТЛОСТИ И БОГОЧОВЕКА ЛОГОСА МОГАО ДА ЗАБЛИСТА КАО СУНЦЕ.       

ТАКВА СВЕТИЛА СУ НАМ СЕ ДАНАС, ЈЕДНО СА ДРУГИМ, ПОКАЗАЛА И ОЗАРИЛА ЦРКВУ. ЊИХОВ СУСРЕТ НЕ СТВАРА ПОМРАЧЕЊЕ, НЕГО ПРЕОБИЉЕ СВЕТЛОСТИ. ОВДЕ СЕ НЕ ДОГАЂА ДА ЈЕДНО СВЕТИЛО, КАДА СУ У СВОМ КРЕТАЊУ УЗДИГНЕ, ЗАУЗМЕ НА ВИСИНИ МЕСТО ОНОГ ДРУГОГ, НИТИ СЕ ОВО ДРУГО СПУСТИ И ЗАСЕНИ ОНО ПРВО. НЕ ДОГАЂА СЕ НИ ТО ДА ЈЕДНО СИЈА ДАЊУ А ДРУГО НОЋУ ТАКО ДА, КАДА СЕ ЈЕДНО НАЂЕ НА ДУГОЈ СТРАНИ, ПАДНЕ У СЕНКУ. НИЈЕ ИМ СВОЈСТВЕНО НИ ТО ДА ЈЕДНО ОД ЊИХ ЗРАЧИ СВЕТЛОСТ А ДА ЈЕ ОНО ДРУГО ПРИМА, ЗБОГ ЧЕГА БИ ТРПЕЛО ПРОМЕНЕ, ДОБИЈАЈУЋИ ДРУГИ ПУТ ДРУГАЧИЈЕ ОСВЕТЉЕЊЕ, САГЛАСНО СА СВОЈИМ РАСТОЈАЊЕМ. НАПРОТИВ, БУДУЋИ ДА СУ У ИСТОЈ МЕРИ ПРИЧАСНИ ХРИСТУ, ТОМ НЕПРЕСУШНОМ ИЗВОРУ ВЕЧНЕ СВЕТЛОСТИ, ОНИ ПОСЕДУЈУ ПОДЈЕДНАКУ ВИСИНУ, СЛАВУ И БЛИСТАЊЕ. ЗБОГ ТОГА ТАЈ СУСРЕТ  ЗНАЧИ УЗЕЈАМНО ПОВЕЗИВАЊЕ ОВА ДВА СВЕТИЛА КОЈЕ ДУШАМА ВЕРУЈУЋИХ ПРУЖА ДВОСТРУКО ОЗАРЕЊЕ.

Свети Григорије Палама
превела са грчког Антонина Пантелић

У суботу 11. јула, празничничним бденијем, отпочело је молитвено прослављање Верховних и сваке хвале достојних апостола Петра и Павла, у манастиру Ралетинац.

Свечано празничнично бденије поводом храмовне славе овога манастира, служио је Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење високопреподобног оца Серафима, игумана манастира Денковац, високопреподобног протосинђела оца Алексеја, крстоносних отца; Милована Антонијевића, Животе Марковића, ђакона Саборног храма Ивана Гашића и Небoјше Јаковљевић.