Чланци поређани по датуму: септембар 2009

СЕДАМ ВЕКОВА У ЗНАКУ ХРИСТОВОГ РАСПЕЋА И ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА

ТРИ ЗНАЧАЈНА ЈУБИЛЕЈА – СЕДАМ ВЕКОВА ОД ПОДИЗАЊА, ТРИ СТОТИНЕ ГОДИНА ОД ПРВЕ ОБНОВЕ И СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД ЗАПОЧИЊАЊА ПОСЛЕДЊЕ ОБНОВЕ СВЕТОАРХАНГЕЛСКОГ МАНАСТИРА ТРЕСИЈА ПРОСЛАВЉЕНИ СВЕТОМ ЛИТУРГИЈОМ КОЈУ ЈЕ СЛУЖИО ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ ГОСПОДИН ЈОВАН УЗ САСЛУЖЕЊЕ ЕПИСКОПА ЛИПЉАНСКОГ И ИГУМАНА МАНАСТИРА ВИСОКИХ ДЕЧАНА ГОСПОДИНА ТЕОДОСИЈА, УЗ САБРАЊЕ ВИШЕ ХИЉАДА ВЕРНИКА ШУМАДИЈСКЕ ЕПАРХИЈЕ И ГОСТИЈУ ИЗ БЕОГРАДА И ДРУГИХ КРАЈЕВА. ГОВОРЕЋИ О УЛОЗИ ОВОГ МАНАСТИРА И ДРУГИХ СВЕТИЊА У ИСТОРИЈИ НАШЕГ НАРОДА, АКАДЕМИК ПРОФЕСОР МОМЧИЛО СПРЕМИЋ РЕКАО ДА СУ ТРЕСИЈЕ УВЕК ДЕЛИЛИ СУДБИНУ СВОГА НАРОДА – У РАТНИМ ВРЕМЕНИМА, КАДА СЕ НАРОД РАСЕЉАВАО, ЗАПУСТЕО ЈЕ И РУШЕН ЈЕ, КАДА СЕ НАРОД ДОСЕЉАВАО, ОБНАВЉАН ЈЕ И НАСЕЉАВАН. ВЛАДИКА ЛИПЉАНСКИ ГОСПОДИН ТЕОДОСИЈЕ ПОРУЧИО ДА МЕЂУ НАШИМ НАРОДОМ НА КОСОВУ У МЕТОХИЈИ ВЛАДА ХРИШЋАНСКИ ОПТИМИЗАМ И ДА ЋЕ ГОСПОД УЗ НАШЕ СМИРЕЊЕ, СТРПЉЕЊЕ И ЉУБАВ САЧУВАТИ СВЕТИЊЕ И НАРОД КОЈИ СЕ У ЊИМА ОКУПЉА. ИГУМАНУ ТРЕСИЈСКОМ СХИ-АРХИМАНДРИТУ ЈОВАНУ (МАРИЧИЋУ), ЖИТЕЉУ МАНАСТИРА ВИШЕ ОД ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА, УРУЧЕН ОРДЕН СВЕТОГ САВЕ ПРВОГ РЕДА КОЈИМ ЈЕ СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СПЦ ОДЛИКОВАО ОВУ СВЕТУ ОБИТЕЉ.

У суботу, 12. септтембра 2009. године, у 13:00 часова уз предвођење Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована кренула је свечана литија из Старе цркве у Јагодини до манастира Јошанице поводом прославе славе манастирске капеле Сабора српских светитеља.

На празник преноса моштију Светог Алекдандра Невског 12. септембра 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Крагујевачком насељу Ердечу у храму посвећеном преносу моштију Светог Николе, венчавши  у току Литургије апсолвента Богословског факултета у Београду Мирка Шиљковића са његовом вереницом Љиљаном Михаиловић, родом из Ердеча.

РАЗГОВОР СА СХИ-АРХИМАНДРИТОМ ЈОВАНОМ, ИГУМАНОМ МАНАСТИРА

СВАКОМ ПОСЕТИОЦУ ПОЖЕЛИМ – НЕКА СЕ БОГУ МОЛИ

Манастир Светих архангела – Тресије у Космају доживео је да 13. септембра 2009. године обележи три знаменита датума у свом постојању: седам векова од настанка, три столећа од прве обнове и седам деценија од почетка нових радова – који још нису окончани – како би овај светилник космајске Свете горе наставио да буде лучоноша духовности и жељено место сабрања Божјих људи. Манастир Тресије привлачи пажњу уредношћу, лепотом за око и мелемом за душу. То је заслуга старешине манастира, схи-архимандрита Јована (Маричића), који је у овом манастиру пуних шест деценија.

На празник Усековања главе Светог Јована Крститеља 11. септембра 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Јована Крститеља у Орашју (Архијерејско намесништво темнићко) уз саслуживање Архијерејског намесника темнићког протојереја-ставрофора Љубисава Ковачевића и десеторице свештеника овог намесништва.

У четвртак 10. септембра на дан Преподбног Мојиса Мурина, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој Цркви крагујевачкој уз саслужење братства овога храма.

У својој беседи на 19. зачало Јеванђеља по Марку које говори о изгону легиона демона из бесмомучног човека у крдо свиња, Епископ шумадијски је нагласио да присуство Христово у бићу сваке личности не представља само по себи благодат и милост Божију исказану над људима, већ да је то уједно предуслов целосног, потпуног хришћанског живота и увод у Царство будуће. Владика Јован је нагласио да нас ово Јеванђеље такође поучава и о бескрајној милости Божијој која надилази границе поимања људског разума, те да се она простире на сва бића, чак и на демоне, иако они не желе заједницу са Христом.

У уторак, 8. септембра када Света Црква прославља Свете мученике Андријана и Наталију, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован освештао је нове крстове и звоно за нови храм Свете Тројице у селу Ловци поред Јагодине.

Свету Архијерејску Литургију, Епископ Јован Шумадијски је служио, дана 8. септембра 2009. године, у цркви Св. великомученика Димитрија у Крагујевцу (у насељима Вашариште и Сушици), уз саслужење презвитера: протојереја Милана Беговића и протонамесника Небојше Ракића, и ђакона Ивана Гашића.

ВЛАДИКА ЈОВАН –ПРЕОБРАЗИМО СЕ ХРИСТОМ

На дан Преноса моштију светог апостола Вартоломеја и св. Апостола Тита, 7. септембра 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве на Аеродрому.

Од данас се на нашем сајту, у рубрици „Епископ“ налази нова биографија Његовог преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована. Замењена је претходна биографија која је обухватала само период до избора за Епископа шумадијског 1. септембра 2002. године. У новом животопису нашег Владике додати су неки нови подаци о времену искушеништва, школовања, монаштва, игумановања у Студеници и архипастирског рада као Епископа тетовског и Епископа западноамеричког.

Припремљен је нови део биографије о седмогодишњем управљању Владике Јована Црквом Божијом у Шумадији. Нарочита пажња поклоњена је настојању Епископа Јована да обнови и унапреди литургијски живот у Епархији, као и подизању и обнови храмова, старању о свештеничком подмлатку...

ИСПОЛА ЕТИ ДЕСПОТА!

У понедељак 7. септембра 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован уз присуство сестринства манастира Прерадовац и у присуству приложника и добротвора, освештао је темеље новог велелепног манастирског конака.

Након Свете Литургије коју је у Светосавском храму служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, заједно са старешином храма о. Рајком Стефановићем, ректором богословије Св. Јована Златоуста о. Зораном Крстићем, архијерејским намесником лепеничким о. Савом Арсенијевићем и новопостављеним паросима о. Немањом Младеновићем и о. Драганом Поповићем, обишао је новосаграђене просторије у сали поред самог светосавског храма.

Црква Божија у Аранђеловцу имала је 13. недеље по Духовима, односно 6. септембра 2009. године, радост и благослов Архијерејског служења. Владика шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију у Петропавловском храму уз саслуживање Архијерејског намесника орашачког, протојереја- ставрофора Миће Ћирковића и свештенства и монаштва овог намесништва.

ЦРКВЕНО ОКРУЖЕЊЕ БЛАГОТВОРНО УТИЧЕ НА УМЕТНИКЕ

После Београда, Сремских Карловаца и салаша у Војводини, екипа телевизијске серије „Грех њене мајке“, предвођена редитељем Здравком Шотром, наставила је снимање у Неменикућама код Сопота. Благословом Његовог преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, снимање серије је обављено у порти храма Светих апостола Петра и Павла у Неменикућама, као и у самом храму. Снимање у Неменикућама трајало је од 30. августа до 3. септембра ове године.

ПРЕД ВЕЛИКИ МОЛИТВЕНИ СКУП 13. СЕПТЕМБРА 2009. ГОДИНЕ

ПРОСЛАВЉАЊЕ СЕДАМСТОГОДИШЊИЦЕ ЗАСНИВАЊА

КОСМАЈСКОГ МАНАСТИРА ТРЕСИЈА

Недалеко од извора потока Тресије, на његовој левој обали, угнездила се црква Сабора светих Архангела са својом капелом, старим и новим конаком, извором и другим здањима. То је манастир Тресије. Издигао се на 392. метар северозападне космајске висине подно Малована, опколио церовима и буквама, те је у сталном преплитању светлости и сенки. Тихује и у својим недрима чува векове благодарја.

Светоотачко богословље – нове књиге и текстови

Мада констатације да на нашем језику нема довољно превода светоотачких текстова, односно да смо их у периоду старословенског и српскословенског језика у нашој Цркви имали више (што чешће треба истицати) припадају врло често експлоатисаним стереопима, понављамо их, да би истакли како су преводи светих Отаца на савремени језик ипак све чешћи, као и преводи тумачења светоотачке мисли од стране угледних страних теолога. Уз скретање пажње читалаца на неке новобјављене књиге и часописе из ових области, указујемо како је увек неопходно, приликом поимања светоточаког богословља, имати на уму Мајендорфов аксиом: „Основна карактеристика патристичке теологије је да је она увек могла да се суочи са изазовима свога доба, остајући при том доследна оригиналној апостолској православној вери“.

За реафирмацију теологије Јована Скота Ериугене

„Ништа не треба желети, осим радости Истине – која је Христос. И ништа друго не треба избегавати осим стања, у коме је Он одсутан: Његова одсутност је једини и кључни узрок све вечите жалости. Узми ми Христа, и неће ми остати ништа добро; ниједна казна ме неће уплашити: бити лишен Њега, Његова одсутност – то и ништа друго је казна за створење које поима смисао... “

(Ј. С. Ериугена, О подели природе)

МАНАСТИРИ КОСМАЈА

Подручје Космаја обухвата делове територија општина Арандђеловца, Барајева, Младеновца и Сопота. У њему се налазе насељена места: Раниловић (општина Арандђеловац), Бељина, Лисовић, Манић и Рожанци (општина Барајево), Амерић, Велика Иванча, Влашка, Мала Врбица, Кораћица, Међулужје, Младеновац варош, Пружатовац, Рајковац и Село Младеновац (општина Младеновац), као и Бабе, Губеревац, Дрлупа, Дучина, Ђуринци, Неменикуће, Парцани, Раља, Рогача, Сибница, Слатина, Сопот са Ропочевом и Стојник Космајски (општина Сопот). Границе ове области веома јасно је одредио др Боривоје Дробњаковић у својој књизи о насељима и пореклу становништва Космаја: “На северној страни, према селима београдске околине и Посавља, граница би била линија повучена од Мале Иванче на Ковиону, Равни Гај и Гуковац. Од Гуковца ова линија иде на југозапад према Барајевској Реци, затим долином ове реке, сече реку Бељаницу и иде на село Арнајево, затим на Вис, Окресак и даље до коте Кундак. Линија повучена од Гуковца до Кундака западна је граница области, према посавским и колубарским селима. Линија повучена од Кундака преко Трновог Брда, затим река Милатовица до ушћа у Велики Луг, јужна је граница, која област одваја од Крагујевачке Јасенице, а у исто време је и граница крагујевачког и београдског округа, односно данас Шумадиске и Подунавске Области. Најзад, источна граница Космаја била би линија повучена од ушћа Милатовице у Велики Луг преко Маковице, Варовница, Прилепца и Умке до Мале Иванче“.