Чланци поређани по датуму: март 2019

У прву недељу свете Четрдесетнице (Великог поста), 17. марта 2019. године, у Недељу Православља, осетила се духовна радост. У Цркви Светог Ђорђа у Црном Калу служена је света Литургија којом је началствовао јереј Александар Ђорђевић.

Ученици ОШ “Први српски устанак” су прве суботе Великог поста присуствовали светој Литургији у храму Вазнесења Господњег у Орашцу. Том приликом ђаци су приступили светој тајни Причешћа, певали у хору и извели приредбу. Приредба је садржала игроказ о светој Литургији коју су извели ђаци четвртог разреда, а песму о Христовом смирењу казивали су ђаци петог разреда.

На дан када наша света Црква прославља празник Светог Теодора Тирона, у суботу 16. марта 2019. године, верни народ парохије венчанске окупио се у великом броју у свој лепи храм. Деца и одојчад, млади и стари, сви окупљени око чаше спасења, после узнесене молитве благодарности Богу, причестили су се Његовим телом и крвљу.

16/3. марта Православна Црква празнује Свете мученике Евтропија, Клеоника и Василису, као и Светог Теодора (Теодорова субота), а то је и прва субота Свете Четрдесетнице (Великог поста), Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован у крагујевачком насељу Ердеч.

Епископу Јовану су саслуживали архијерејски намесник лепенички и в.д. левачки протојереј-ставрофор Сава Арсенијевић, протоjeреј Слободан Бабић, јереј Милан Ристић из Епархије нишке и ђакон Урош Костић.

Братство храма Светога Саве на Аеродрому у Крагујевцу обавештава јавност у Крагујевцу и шире да је и ове године, по четврти пут, покренуло јеванђелску акцију “Гладан бејах и нахранисте ме”.

У току Великог поста скупљаћемо новчана средства за оброке који ће по Васкрсу бити подељени нашим потребитим ближњима. При нашој богословији постоји и ради црквена кухиња која има строго школску намену али исто тако и харитативну. Да бисмо оснажили њен рад потребна је наша помоћ и наравно љубав према јеванђелској “малој браћи”. Време Великог поста је посебно време у току године када кроз призму Распећа и Васкрсења процењујемо наш однос према другом.

ОРГАНИЗУЈЕ ПОСЛЕ СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ ДУХОВНЕ РАЗГОВОРЕ НА ТЕМУ:

“ХРИШЋАНСКЕ ВРЕДНОСТИ У ПРОЦЕСУ ВАСПИТАЊА ДЕЦЕ”

Предавач: јереј Иван Антонијевић

Датум и време: 17. март у 11:00 часова

Место: учионица на II спрату Богословије

У четвртак 14. марта 2019. године у организацији барајевског Центра за културу и Друштва цар Николај из Београда организована је изложба посвећена последњем Руском императору Николају Романову и његовој породици.

Изложба је отворена у 19 часова у галерији барајевског културног центра.

Благослов Пресвете Богородице и молитве свете великомученице Недеље обрадовали су нашу парохију у Десимировцу дана 5. марта 2019. године када је честити дом породице Дејана и Јасне Димитријевић употпуњен дуго очекиваним чедом, које се родило након дугогодишњих молитава, поста, коришћења свете воде коју им је свештеник благословио, Светог Причешћа и благослова плодова свете лозе рајскога врта манастира Хиландара.

Литургија пређеосвећених Дарова може се, без икаквог претеривања, окарактерисати као душа или центар великопосних богослужења. У неким старим богослужбеним рукописима позната је као „Литургија Четрдесетнице". У ствари, то је служба која најбоље симболизује ово свештено доба године, време поста.

Суштина ове службе крије се у самом њеном имену: „Литургија пређеосвећених Дарова". Према томе, она се разликује од литургија св. Јована Златоуста и св. Василија Великог, у којима се савршава Евхаристија, приношење и освећење светих Дарова. У току „Литургије Велике Четрдесетнице" приносимо „пређеосвећене", тј. свете Дарове који су већ освећени на претходној Литургији. Ови свети Дарови приносе се како бисмо имали прилику да се њима причестимо и осветимо.

УЗМИМО ОЗБИЉНО...

Морамо поставити једно питање: Како ми Христово учење о Великом посту примјењујемо у нашем животу? Какав је стварни а не само номинални утицај Великог поста на наш живот? Садашњи живот се сасвим разликује од живота којим су људи живјели онда када су стваране и установљене ове службе, химне, канони и прописи. Живјело се тада у релативно малим, углавном сеоским заједницама у једном органски православном свијету. Ритам човјековог живота уобличавала је Црква. Међутим, сада живимо у веома урбанизованом, технолошком друштву које је, по религијском убјеђењу плуралистичко, а у свом погледу на свијет секуларистичко, у коме ми православни представљамо незнатну мањину. Велики пост није више онако «уочљив» као некада, рецимо у Русији или Грчкој. Стога је наше питање реално: како ми можемо увођењем једне или двије «символике» - промјене у наш свакодневни живот - одржавати Велики пост?

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 10. марта 2019. године у Патријаршији српској у Београду председника Републике Србије г. Александра Вучића.

Пријему су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве: митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и епископи бачки г. Иринеј, шумадијски г. Јован и ваљевски г. Милутин; као и председница Владе Републике Србије гђа Ана Брнабић, први потпредседник Владе и министар спољних послова г. Ивица Дачић и генерални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић.

“О владару Господе Исусе Христе Боже наш, прими слуге своје
које се кају за грехе своје, знане и незнане, вољне и невољне,
и које по Твоме наређењу исповедају...
Ти си заповедио да седам пута седамдесет
опраштамо сагрешења онима који падају у грех”.

У недељу, 10. марта 2019. године, у храму Спаљивања моштију Светог Саве на Аеродрому, Епископ шумадијски Господин Јован, заједно са свештенством овог храма и професорима Богословије “Светог Јована Златоуста” у Крагујевцу, служио је опроштајно вечерње пред почетак свете Четрдесетнице.

У Аранђеловцу, 10. марта 2019. године, Епископа шумадијског Господина Јована дочекали су верници са својим свештентвом испред храма Светог архангела Гаврила (Врбичка црква). Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију уз саслуживање архијерејског намесника орашачког, протојереја-ставрофора Миће Ћирковића, архијерејског намесника опленачког, протојереја-ставрофора Миладина Михаиловића, протојереја-ставрофора Драгомира Кеџића, протојереја Милована Ранковића и Слободана Раковића, јереја Немање Искића, протођакона Ивана Гашића и ђакона Александра Бабића.

У сирну суботу, 9. марта 2019. године, када Црква прославља спомен Светих Отаца у посту просијавших, а на празник Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у манастиру Драчи. Епископу су саслуживали клирици шумадијске, крушевачке и сремске епархије. Након Литургије Владика је служио годишњи парастос монахињи Магдалини (Божовић), сестри манастира Драче.

Благодарећи донацији Општине Смедеревска Паланка једина света монашка обитељ у Јасеничком архијерејском намесништву, Манастир Светог Архангела Гаврила – Пиносава у Кусатку, добио је ново осветљење храма и манастирске околине. Донацијом од стране Општине Смедеревска Паланка од 300 хиљада динара, извршено је постављање шест лед рефлектора око самог манастирског храма и три лед рефлектора на прилазима Манастиру Пиносава, чиме је побољшана цела улична расвета од улаза у Манастир до саме цркве.

На Сирни четвртак 07. марта 2019. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у Светотројичком храму у Крагујевцу.

ЧАСОПИС КАЛЕНИЋ 1/2019

У понедељак, 4. марта 2019. године, у парохијској сали при Саборном храму у Крагујевцу одржан је семинар под називом “Употреба информационо – комуникационих технологија: пастирска и мисиолошка перспектива”.

Као што ниједан посао или дело не бива без благослова, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован у Саборном храму је служио Свету архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства крагујевачког и лепеничког намесништва, и молитвено благословио почетак семинара.

У недељу месопусну, 3. марта 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Светог великомученика Теодора Тирона у Великим Пчелицама поводом храмовне славе. Епископу су саслуживали: Милан Борота, протојереј-ставрофор, Сава Арсенијевић, протојереј – ставрофор, протосинђел Николај (Младеновић), Драгослав Цветковић, протојереј, Огњен Козлина, јереј, Бојан Стојадиновић, јереј и Иван Гашић, протођакон.