Чланци поређани по датуму: петак, 06 јун 2014

“У дану када свете мошти Свеца, којег диптих Цркве православне препознаје као Охридског и Жичког, у Крагујевцу историјско време преиначују у вечно, подсећамо како је у недавној прошлости овај престони град Епархије шумадијске био нераскидиво повезан са мисијом овог Свечовека који је и – Крагујевачки, односно Васељенски, свеједно.”

„Свечовек! Платон је изговорио ову реч, а при том је мислио на Васиону. Достојевски је изговорио ту исту реч, а он је мислио на Човечанство, у истом смислу као Свети Павле. Али нема другог смртника који је у толикој мери био калеидоскоп Човечанства својим личним умом и срцем као “Шекспир”. Он је прави микрокосмос. Он описује стотине људи тако јасно и верно као да пише своју личну биографију. Њему није ништа одвећ мало нити ишта одвећ велико. Он не обожава ни једног човека нити мрзи и једнога. Он може, попут античког бога, лако да сиђе са Олимпа и прометне се у облик који жели, било у краља или просијака, човека или жену, свеца или злочинца. Нека брза метемпсихоза, чак калеидоскоп света – панантропос, свечовек!“ Савременог хагиографа не би се тицало да ли истакнуто лично име гласи “Шекспир” или “Владика Николај”.