Субота прве седмице Часног поста слави св.великомученика Теодора Тирона у спомен чудесног догађаја из IV века.
Синаксар овога дана између осталог каже:
У овај дан у прву суботу поста, празнујемо необично чудо кољивом, св. и славног мученика Теодора Тирона. Када је Јулијан Одступник од Христа прешао у идолослужење, замисли да Хришћане некако тајно оскврни. Призвавши епарха града, заповеди да се јела која се обично продају уклоне, а да се на тржиште изнесу друга, тј. хлеб и храна, која је раније смешана са крвљу од жртава, и која су оскврњена овом смесом, да би се купујући их у чистоти још више оскврнили. Епарх одмах изврши заповеђено, и на цело тржиште изнесе јела оскврњена од жртава и крви. Али свевидеће око Божје посла градском архијереју Евдоксију свога великог страстотерпца Теодора, званог Тирона, и јавно не у сну ставши пред њега овако рече: Што пре уставши сабери Христово стадо и тврдо заповедај да нико ништа од предложеног на тржишту не купи, јер је ово од нечастивог цара оскврњено крвљу жртава. А овај је у недоумици упитао: Како би било могуће од изнесеног на тржиште не купити, пошто домовима влада оскудица. А свети давши кољиво рече: Недостатак утеши (попуни). Док је овај био у недоумици и није разумевао, питао је: Шта би то било кољиво?, а велики Теодор одговори: Варена пшеница, јер тако ми у Евхаитама навикосмо говорити. А патријарх испитиваше: Ко је овај који промишља за христоименити народ? А свети опет рече: Теодор, Христов мученик, од кога сам вам сада послан као помоћник. Патријарх одмах устаде и многима јави визију, и тако учинивши сачува стадо Христово неповређено од непријатеља и преступника. А он увидевши да је његова замка изобличена и да није ништа свршио, довољно постидевши се заповеди да се опет на тржиште за продају изнесу обична јела. А народ Христов, пошто је прошла седмица, одајући благодарност добротвору и мученику, у ову суботу радујући се кољивом установише његову успомену. Од тада па све до сада верни понављајући чудо, да не би толико дело мученика временом било заборављено, поштујемо великог Теодора кољивом.
