Први је учеснике трибине и све присутне поздравио домаћин владика Јован, изражавајући захвалност свима присутнима, који су се окупили овде у цркви Божијој у Шумадији истичући „да нас је окупила благодат Духа Божијега и молитве Светог Јоаникија“. Затим је нагласио да је вечерашњег сабрање “први корак да дођемо до истине о мучеништву и страдању Митрополита Јоаникија, ово је при корак да дођемо до његовог гроба... а ако Бог да да дођемо до његовог гроба онда ђемо заиста бити богатији, и овде Црква у Шумадији и тамо Црква у Црној Гори, са моштима Светог мученика Јоаникија...“ Такође владика је изразио наду да ће ово такође бити почетак освешћивања нашег народа у самосазнању о мучеништву кроз које је прошла наша Црква и наш народ, јер „овде у Шумадији још увек крв мученика вапије из земље да се дође до њихових гробова, и мислим, браћо и сестре и оци драги, да неће ни бити мира међу нама, у овом времену смутном какво је ово, ако се прво не помирио са нашим прецима“. На крају је најавио да ће сутра, ако Бог да на Светој Литургији г-дин Жељко Зиројевић предати прстен светог Јоаникија који ће се чувати у ћивоту са моштима у Саборној цркви у Крагујевцу.

Промоција књиге "Бог ми је свједок" у Крагујевцу

Митрополит Амфилохије се обратио присутнима речима: „Свету Литургију када служимо, свештеник или епископ када припрема Свету Литургију, на ономе делу који се зове проскомидија - принос наших дарова нашега хљеба, нашега вина дајемо Господу као уздарје на његове неизрециве дарове, којима нас је обдарио, започињемо речима Во воспомињаније (У спомен) Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа). Сва Литургија није ништа друго до Воспонињаније, Памћење, али не памћење у смислу психолошком, памћење, него живо и живоновно оприсутњење крос то памћење онога кога се сећамо и кога памтимо, живо и живоновно оприсутњење Њега, Његовог богочовјечанског дјела и Његовог лика чудесног, у лепоти кога се сабиру све љепоте васионе, све љепоте људске природе, свега оног што је видљиво и што је невидљиво.“ Затим је говорио о значају Памћења и Сећања на Живог Бога, као корену свега постојећег Њега који је Алфа и Омега, Почетак и Крај, Први и Последњи. „ Памћење је оно што човјека чини човјеком... Што је дубље памћење то је дубљи човјек, то је дубљи људски ум, то је дубљи људски живот, то су стаменији темељи на којима човек гради своје биће - свој живот“. На крају је истакао значај лика Светог Јоаникија и његову верност Лику Господа Христа, која га је довела до мученичког венца, а „Крв мученика је семе за нову доброту.“ И у овом времену заборављања постоји опасност да народ који заборавља оно што је највредније у њему то га боди распећу, само забораву. Али велика је ствар што се у наше дане обнавља сећање на Васкрслог Господа, па онда и на Свете Његове.

Један од аутора г-дин професор Жељко Видаков Зиројевић укратко је говорио о мотивима за настанак овог дела и о личности жртве Светог Јоаникија и личности једног од џелата чијим кајањем је откривена истина о злочину. Нагласивши да ова књига није велика по обиму, али је преголема по нашој тузи и жалости. Та књига нас обавезује да трајемо.

Млади коаутор Ђорђе Д. Милановић је рекао да му вечерашњи скуп представља нарочиту част, јер је радећи на овој књизи са уваженим професором Зиројевићем имао прилику да потврди своју љубав према православљу, коју је стекао рођењем у окриљу своје породице. Овај рад на истраживању страдалништва Светог Јоаникија помогао му је да разуме дубљи смисао страдања у животу хришћанском.

На крају је, након краће дискусије о овој делу, представљање књиге „БОГ МИ ЈЕ СВЕДОК“ завршено је молитвом – песмом Пресветој Богородици.

Зоран Врбашки, јереј