Одштампајте ову страницу

УЗДИЗАЊЕ ЧАСНОГ КРСТА У СТАРОЈ ЦРКВ-MAКАВЕЈИ-ПРВИ ДАН ГОСПОЈИНСКОГ ПОСТА

УЗДИЗАЊЕ ЧАСНОГ КРСТА У СТАРОЈ ЦРКВ-MAКАВЕЈИ-ПРВИ ДАН ГОСПОЈИНСКОГ ПОСТАСва крштења која се обављају у Старој Цркви, врше се у недавно потпуно обновљеној крстионици која је посвећена Часном Крсту. С тога је Владика Јован на славу ове капеле служио у петак 14. августа на први дан Госпојинског поста Свету Архијерејску литургију у Старој Цркви уз саслужење братства овога светога храма, али и гостију: протонамесника Дејана Лукића сабрата Светоуспенског храма у Крагујевцу и протонамесника Срђана Тешића, пароха Грошничког.

У својој беседи на 60. зачало Јеванђеља по Јовану које говори и страдању Господа Исуса Христа, Владика Јован је поучио  верни народ о смислу ношења Крста у нашим животима. Уздизање Крста по речима Владика Јована за нас обичне људе у нашим животима треба заправо да буде уздизање Христа у нама самима. Указујући на вертикалу Крста као на Спаситеља Христа, Владика верном народу напомиње да је хоризонтала неодржива сама по себи већ само ако се постави на Вертикалу, тј. да наше постојања има самисла само онда када се увежемо за Христа као хоризонтала на Крсту која се ставља на Вертикалу и тиме добија знамење Крста.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована - 14. август 2009. године

Владика Јован је још рекао да наша вера треба да буде изражена сведочењем нашег начина живота, који неће агресивно бити наметнут другима, већ да то сведочанство треба бити такво, за друге, само по себи довољно убедљиво да и ти други (иноверни) прихвате Христа као истинитог Спаситеља.

На крају, беседећи о посту Владика је подцртао његову суштинску страну указујући да је свакако изостављање масне хране из свакодневног менија обеваза за све, прописана канонима Цркве, али да је још важније чињење добрих дела те идући у сусрет долазећем празнику Преображења, заправо сусштина у преображавању сопствене личности у Прволик Христов.

Након сечења славског колача, домаћица данашње славе је припремила трпезу љубави у просторијама Старе Цркве.

ђакон Мирослав Василијевић