После прочитаног Јеванђеља, Владика Јован је у својој беседи богонадахнуто говорио о Цркви као заједници Бога,људи и анђела. Бог нас је створио као заједницу, никако као индивидуе, јер тако ми и не можемо живети. Један човек као ниједан, или како су свети оци говорили један хришћанин као ниједан. Христос није дошао само за једног човека на овај свет, и није свој Живот дао само за једног човека, већ за свеукупно човечанство. Значи, ми смо створени у заједници Бога и људи. Живети у заједници значи и водити рачуна о другима. Не требамо бити себични, већ да једни другима испомажемо, једни друге поучавамо, јер онај који обрати грешника са грешног пута, према речима апостола Јакова, спасиће душу не само тог грешника него и своју. Али, да би смо некога поучили, како кажу свети оци морамо бити сами поучени, или ако желимо некога просветлити морамо сами себе прво осветити. Није довољна само реч, јер ако нема личног примера, узалудна је свака реч. Апостоли и сви богоугодници Божји учили су не само речју, већ и делима својим, животом својим. То је и поука и пример за нас каквим животом да живимо, јер спасавајући себе ми спасавамо и друге, али упропашћавајући себе ми упропаштамо и оне око себе.

Беседа епикопа шумадијског Г. Јована у Голобуку

Овај богоугодни чин посебно је улепшало бројно присуство деце, који су учешће у Светој Литургији узели не само кроз појање већ и у правом и истинском циљу сваког хришћанина - Светом Причешћу. Тако они који се уче и сами постају учитељи.

Након завршене Свете Литургије, Њихова Преосвештенства, сви присутни свештеници и верни народ, узели су учешће у трпези љубави коју су припремили свештеник Далибор Новаковић и Црквени одбор голобочки.