ЦРКВА У РЕСНИКУ ПРОСЛАВИЛА СВОЈ ЈУБИЛЕЈ – 120 ГОДИНА

ЦРКВА У РЕСНИКУ ПРОСЛАВИЛА СВОЈ ЈУБИЛЕЈ – 120 ГОДИНА Ни неуобичајено хладно време, ни радни дан нису спречили мештане села Ресник надомак Крагујевца да на храмовни празник Покрова Пресвете Богородице у великом броју дочекају свог Архипастира, Владику Јована. Повод за овакав сусрет јесте уједно и јубилеј Цркве у Реснику, јер се навршило 120 година од како је ова светиња подигнута, али и захвалност омиљеном свештенослужитељу Владимиру Ћирковићу, који је оставио дубок траг у овом селу, а који по награди Владике Јована прелази на другу парохију. Ресничка Црква је трајала и опстајала у најтежим временима јер је саграђена на темељу Богочовека Христа , а Пресвета Богородица учинила је да она на овако велики јубилеј засија најсјајнијим сјајем . У својој проповеди верном народу Владика је говорио о пресветој Богородици, али не теоретски, већ пре свега из угла живота сваког хришћанина.

„Одувек је Црква славила Пресвету Дјеву Марију као Ходатајницу рода људскога. Немогуће је побројати помоћ коју Пресвета Дјева Марија пружа свим људима: онима у граду, у манастирима, у миру или рату... Она је Посредница између нас и Бога и то је разлог за радост људи...“, нагласио је Владика Јован верном народу Ресника, па наставља:“Црква нас учи да је Она шира од Небеса. У њеном крилу има места за све. У чијем крилу може бити топлије, сем у Мајчином“.

О односу Господа нашега Исуса Христа према Пресветој Богородици, Владика нас учи да је Господ казао, будући разапет на крсту:“Шта год заиштеш од Мене даћу Ти“ и тиме показао колика је Њена молитвена снага пред лицем Господа. „Она тугује за својом децом која иду странпутицом и жели, као права мајка, да се ми вратимо на пут Истине“, додаје Владика у контексту односа Бога и људи.

У проповеди Владика се осврнуо и на наше животе и истакао:“Ми живимо у времену обезвређеном, времену замењених вредности, када људи не могу да схвате шта то значи живети с Богом и у Богу. Неморал и неистину више штитимо него Истину. Зато Богородица држи широм раширене руке, да заблудело дете прими у своје наручје, да га нахрани храном вечности да никада не огладни, као што је хранила млеком своје Дете“.

На крају своје проповеди Владика је подсетио верне на то како треба да живимо:“Прави живот је у Истини, правди и љубави, када човек хоће да буде поштен, када родитељ хоће да усмери своје дете, на пут Правде, Истине Љубави“. Још је Владика недвосмислено рекао:“Бог неће лењог, нерадног човека. Лењост је грех, лењ човек не радећи ништа, оговара и чини зло, јер ничим није упослен. Када човек ради, а још то чини уз молитву, добија још више елана и доприноси спасењу других“.

По речима Владике:“Богородице је била призвана да буде храм Божији, храм Духа Светога, она слуша Реч Божију. На реч архангела Гаврила, Она је збуњена, али послушна. Да се и ми угледамо на Њу и кажемо «Нека ми буде по речи Твојој». А ми треба свагда да знамо оно што смо данас чули читајући у Јеванђељу «Благо онима који слушају реч Божију и држе је». Богородица је све радила у храму и чистила га је и није се стидела и постала је храм Божији. А ко смо ми? Она је мост између Бога и људи. Зато клекнимо на колена да нам остане Заштитница, да нас води и руководи.“

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Реснику - 14. октобра 2009. године

Након одслужене Литургије, пресечен је славски колач, а домаћин је био свештеник Владимир Ћирковић, који је за само неколико година пастирског рада генерално обновио храм.

Литугијско славље настављено свеопштим весељем и свечаним ручком. После поздравне беседе оца Владимира , изведен је богат културно – уметнички програм. Најпре је наступио песник Добрица Ерић, рецитујући пригодне стихове својих песама, потом солиста на фрули Кондић Конда, етно ансамбалл „Ресник“ састављен од домаћица овога села, које су вокалним наступом извеле неколико музичких нумера народног појања.

Црква у Реснику сазидана је је 1889. године за време свештеника Ресничког Мијаша Срећковића родом из Великог Крчмара. Пре него што је Црква у Реснику саграђена, парохија ресничка припадала је манастиру Грнчарици. Почетак рада и договора око подизања храма јесте празник Младенци 9.марта 1888. После богомоље одржане у малој дрвеној капелици, које се и данас налази на јужној страни храма, свештеник Мијаш објавио је народу неопходност подизања зиданог храма . Након сакупљања добровољних прилога, започело се са извођњем радова. Пошто су сви мештани учествовали у изградњи, Црква је зидана веома брзо и на Покров Пресвете Богородице 14. октобра 1889. године служена је прва Литургија. Већ 1895. године свештеник Новак Ристовић подиже црквену кућу у порти. 25.августа 1925. Eпископ жички Сава (Дечанац) освештава Цркву. Након I Светског рата, деца палих бораца су даривала Цркви звона: теже од 300кг даривао је 1925.године Борисав син палог борца Христивоја Селенића из Ресника, а мање од 200кг даривала је Даринка удовица војника Милутина.

 

ђакон Мирослав Василијевић