Митровске задушнице је сећање на умрле хришћане које се обавља у суботу пред Светог Димитрија Мироточивог. Почетак им је из обичаја Руске цркве да се тога дана моли за изгинуле руске војнике, а та пракса настала је после победе Димитрија Јовановића Донског над каном Мамајем на Куликовском пољу 8. септембра 1380. године. Димитрије Донски је отишао преподобном Сергију игуману манастира Живоначалне Тројице у Москви да се изврши помен изгинулих војника. У боју су пала и два монаха из овог манастира Александар Пресвјет и Осљаба. Донски је предложио да се овај помен и убудуће врши у суботу пре Митровдана, што је Црква прихватила и ову суботу прибројала задушницама. Убрзо је ова субота постала задушна јер се уобичајило да се помињу и остали умрли хришћани, а не само војници, и врши прекада гробова.