- Шумадијска епархија је део наше Цркве, можемо да кажемо централни део српске земље и све оно што се позитивно, па и негативно, дешава у другим епархијама, одражава се и овде. Али и поред свих тих негативних дешавања којих, нажалост, има много и чему смо сведоци сви ми, има пуно и позитивних ствари, пуно наде, утехе, охрабрења и оно што многи, што, заправо - сви ми примећујемо, јесте да Црква, ипак, постоји и дела. И то постоји и дела упркос времену у коме живимо, времену опште секуларизације, отуђења народа од духовних вредности, отуђења од Цркве и вере, и велики је број оних који се враћају Цркви, и оно што је најутешније - то је махом млађи свет. Ти млади људи увиђају безпутност, безидејност времена у коме живимо, траже један другачији животни пут и, хвала Богу, многи га и налазе у Цркви. То нам сведочи и ово вече када је храм који се освећује пун верног народа што значи да има пуно разлога и смисла што је подигнут. Дај Боже да се подижу и нови храмови, то је врло важно, јер као што каже наш народ што је далеко од очију, далеко је и од срца. Кад неко види цркву сигурно поразмисли и о цркви и о вери, сигурно бар мало обрати мисао на себе и свој живот и на смисао свог живота. Дакле, има наде. Поред свих тешкоћа и проблема Црква опстаје и зато што је води Онај који је рекао: „Ја сам с вама до свршетка света“ и који тиме потрвђује своје присуство и у нашем времену.
Овако је на питање о својим утисцима о домаћину - Шумадијској епархији одговорио Његова светост патријарх српски г. Иринеј, у краћем интервјуу за Радио Златоусти кога је посетио након свечаног Бденија, а уочи освећења Светосавског храма у Крагујевцу. Ово је трећа посета Његове Светости патријарха Иринеја Крагујевцу. Први пут је долазио у посету свештенству и верном народу Епархије, други пут на освећење Крста на улазу у град и сада, трећи пут на освећење храма у најмногољуднијем крагујевачком насељу Аеродром.
Наследили сте трон Светог Саве у овим тешким временима. Од свих лоших ствари које нам се дешавају издвојили би дезорјентисаност народа и његове елите и посебно дезорјентисаност наше омладине. Шта би требало да буде задатак црквене јерархије, шта Ви видите као свој задатак, да би верни, али и онај други - неверни народ Србије пронашао прави смер?
- Црква је вечна установа и вечна Божанска организација. Она постоји у сваком времену. Њено поље може да буде уже или шире, али оно што је битно и важно за нас и наше време јесте да Црква нађе начина да сведочи јеванђеље и Христа на савремен начин, савременим језиком. Она мора да се служи савременим поводима, а њих има пуно и ми само треба да их искористимо. То значи да морамо да пратимо живот и његов развој, као и да нађемо начин и пут да том развоју додамо Истину која осмишљава живот, а која је истина и јуче и данас и сутра. Треба, дакле, наћи начин да се Истина саопшти тако да је сви, а првенствено млади разумеју. Некад је било можда лакше проповедати Христа, данас се тражи дубље улажење у проблеме и вере и духовности. Ако ту будемо нашли начин да одговоримо на прави начин, ако са школованим човеком уђемо у прави дијалог онда смо успели, мада не искључујемо и онај класични, досадашњи начин проповедања.
Кад говоримо о савремености, Српска православна црква основала је 12 радио станица, још неке су у оснивању, имамо и две своје телевизије, имамо новине, веб сајтове... желела бих да чујем како Ви видете мисију медија у Цркви?
- Савремени медији су огромно моћно средство. Добро је што је и Цркви дата могућност да има своје радио и телевизијске станице, мада је то скупа ствар, и, можда Црква треба да нађе начин да све те медије обједини, а да не изгуби пуноћу информисања света о истинама вере, о ономе шта се збива и дешава у животу Цркве. То је вероватно предмет нашег будућег договора. Мораћемо да се потрудимо да нађемо пут, јер свака станица тражи организацију, тражи пуно људи које треба плаћати и треба наћи начин како себи да олакшамо те трошкове и тешкоће које су чисто финансијске природе. Рад црквених радио и телевизијских станица је врло важан и врло одговоран рад. То је мисија која помаже Цркви, јер многи не стижу да дођу у храм, али имају прилику да у дому или на путу чују реч која је битна за живот. Оно што чују неки пусте дубље у срце, неки плиће, али свака реч оставља свога трага.
Приликом претходног доласка у Крагујевац осветили сте Крст на путу, један такав се поставља и у Вашој Нишкој епархији. Какав је Ваш утисак када улазите у град где Вас на улазу дочекује Крст?
- Сама појава Крста и виђење Крста поред пута, као што је случај испред Крагујевца, говори јасно који народ живи у том граду. То је хришћански град, ту живи хришћански православни народ и то је сасвим довољан знак, информација путнику - намернику у какав се град то улази. То се на Западу одавно ради. На Западу постоје многе капелице поред пута, где људи застану, помоле се, запале свећу... То је, ипак, елеменат који скреће пажњу на оно што је несвакидашње, што је битно и суштинско. Зато је похвално за град Крагујевац што је подигао Крст. У Нишу се трудимо да он буде на мало већој висини, јер из примера Скопља видимо како је леп утисак кад се види Крст на хоризонту. Познат је и Крст у Риу де Жанеиру. Мислим да је време да и ми имамо таква обележја. Наравно, има људи који се буне против тога, но, свак нека ради свој посао. Ми радимо свој посао, они нека раде свој.
Пред нама је јесење заседање Светог архијерејског сабора. Најављују се вруће теме и реформе. Како Ви гледате на оне послове који вама епископима предстоје на јесењем Сабору?
- Имамо неколико важнијих тачака које ћемо ове године изнети на Сабор. Видећемо да ли ћемо сав тај програм испунити на овом ванредном заседању, али ако га и не испунимо сада, испунићемо га на мајском заседању. Проблеми су актуелни, животни за Цркву и сигурно ћемо о њима добро размислити и уз помоћ Божју наћи најбоље решање које одговара и нашој Цркви и нашем народу. Имамо и неколико унутрашњих проблема и ту морамо да видимо како да их решавамо на један хришћански, светоотачки и црквени начин, руковођени истином и љубављу према људима. Надамо се да ће нам Бог помоћи да нађемо пут и начин да те проблеме који су искрсли и решимо на добро и корист народа.
Гордана ЈОЦИЋ
(Извор: Радио Златоусти Српске православне епархије шумадијске)
