Кроз своју историју манастир је имао успона и падова, славе и тиховања, украшавања и рушења као и већина наших манастира и цркава. У седамнаестом веку овде је била и катедра Веначке Митрополије са Митрополитом веначким и рудничким на челу.

Обновом ове светиње почетком 21. века и устројавањем монашке заједнице након равно 174 године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, успоставњен је и празник Св. Стефана Новог (Слепог) као ктиторски дан. Ове године уочи Празника свечано бденије служили су пречасни оци Живан Голубовић и Слободан Раковић, док је Литургијско славље предводио наш Преосвећени Владика Јован уз саслуживање Архијерејског намесника опленачког протојереја – ставрофора Миладина Михајловића, Александра Миловановића, пароха аранђеловачког, Ивана Теодосића, пароха венчанског, Марка Стевановића, пароха поповићког, Николе Симића, пароха жабарског, ђакона Ивана Гашића и Милоша Ждралића. Печат смислености сваке Литургије је свакако верни народ који ни овог пута није изостао у овој радости. Након Литургије развеселила су нас деца из брезовачке основне школе која су вођена својим вероучитељем г. Марином Лазовићем припремила и неколико рецитација за ову прилику.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у манастиру Венчац

Трпезом љубави коју је братство припремило уз огромну помоћ добрих људи, управо наших сталних приложника, окончано је и овогодишње молитвено и литургијско сећање на све наше ктиторе и приложнике од времена Светих Деспота до данас.