ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА НАЈБОГАТИЈА ДАРОДАВКА РОДА ЉУДСКОГ

ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА НАЈБОГАТИЈА ДАРОДАВКА РОДА ЉУДСКОГБЕСЕДА ПРЕОСВЕЋЕНОГ ВЛАДИКЕ ЈОВАНА
НА СВЕЧАНОЈ АКАДЕМИЈИ ПОВОДОМ ГОСПОЈИНСКИХ СВЕЧАНОСТИ

Данас прослављамо празник Успенија Пресвете Богородице. Ево празника, када се остварило цело јеванђеље Господа Христа, када је заиста смрт постала сан. Ево празника, када се испунила Спаситељева реч у овоме свету, да ће смрт за људе постати као сан. Смрт је наишла на Њу као лак сан и зато се назива Успеније или уснуће. Остварила се реч Господа Исуса Христа, смрт је постала сан. Највећи непријатељ рода људског постао је немоћан, као сан. Јер Она, Богомајка, која је родила Господа Христа, како је Њу могла смрт победити, када је она родила Победитеља смрти.

Пресвета Богородица унела је највећу радост у род људски. Зато Свети Јован Дамаскин каже: Ходите сви народи, сав род људски, сваки језик и узраст и свако знање, да са радошћу прослављамо Ону, којом се сав род људски исправи, којом се жалост праматере Еве, претвори у радост. Јер она, Ева, чу одлуку Божанску: у мукама ћеш рађати децу. А Ова, Богородица, чу речи: Радуј се благодатна. Она, Ева, чу: Бићеш потчињена мужу своме. А Ова Богородица: Господ је с тобом. Отуда је Она увек са нама, да нас штити, да нас чува, да нам помогне да будемо бољи, јер Њоме, Богородицом, Творац је кроз људску природу сву твар претворио на боље, претворио у радост.

Када свештенослужитељ служи Свету Литургију и када се после тајанствених речи епиклезе свети Дарови претварају силом Божанствене благодати у Тело и Крв Спаситеља, тада се спомињу сви чинови светитеља и приноси се Васељенска жртва за све и свакога у светој Цркви, а посебно се помиње Пресвета, Пречиста, Преблагословена, Славна Богородица и Присно Дјева Марија. О Њој пева Свети Јован Дамаскин и каже: Теби се Благодатна радује свака твар, анђеоски скуп и људски род. У ово мало речи, речено је скоро све. Ту је изложено скоро целокупно православно богословље о Пресветој Богородици. Мноштво дирљивих песама у Цркви се пева кроз целу годину. Православна свест не може другачије да егзистира, јер сећање и доживљај личности Пресвете, крајње је присно и нераскидиво уткан у све елементе живота православног верника. Православни Исток у својој свести, постојано чува истинско учење о Мајци Божијој. Током своје целокупне историје, Исток непрекидно у себи чува искрену љубав према Богородици, а сама Пречиста није напустила своје љубљене и непрекидно је уз њих. Њен покров је стално на нама, још од Сионске горнице, где је Дух Свети огњене језике разделио и на сједињење све призвао. Он, Дух Свети сиђе као видљиви огањ и на главу Марије, и од те горнице, па до Гетсиманије, где је она погребена, кроз Ефес, град Њезин, ка Светој Гори, Њеном земаљском уделу, чувару вере православне и монаштва, ка Константинову граду, где је у Влахернској цркви њен појас, па свих Православних земаља и свете Србије у којој је подигнуто мноштво храмова у Њену част, почевши од Студенице, Хиландара, Грачанице и других, до ове, Саборне цркве овде у престоном граду Крагујевцу. Пресвета Богородица је наша стална посредница и молитвеница пред Господом Христом. Она се стално сећа тужних и радостних, а света је Црква православно велича. Управо зато је Њој посвећено толико песама и зато је толико њених икона, од којих је једна, Млекопитатељница и у овом нашем Саборном храму, што нас живо сећају на Њу.

Пресвета Богородица је мајка Бога и отуда мајка свега божанског. Од свега доброг, Она је најбоља, од свега светог, Она је најсветија, од свега чистог, Она је најчистија. Нема сумње, она је најсавршенији образац свега најбољег, јер, када је кроз Њу Бог ушао у свет, у човека, како да кроз Њу не уђе у човека све што је Божије, све што је небеско, све што је бесмртно, све што је вечно, све што је рајско. Због тога је Пресвета Богомајка Пречаснија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима, она је најбогатија дародавка рода људског. Дала нам је, родила нам је Бога као човека, као Богочовека и са Њим, Вечну Истину, Правду, Љубав, Вечно Добро и Вечни Живот. Преко Ње нам је дошло спасење, охристовљење, обожење, отројичење, све Свете тајне и свете врлине, како каже преподобни Јустин Ћелијски. Зато се овоме придружује и Свети Григорије Палама и он нам благовести: Нико не долази к Богу сем преко Пресвете Богородице и од Ње рођеном Посредника и ниједан од дарова Божијих не даје се, ни анђелима, ни људима, сем преко Ње. Пресвета Богородица је Мајка Бога, Мајка Богочовека и тиме Мајка Цркве, јер је Мајка тела Богочовека. А тело Богочовека је Црква. Свети Кирило Александријски каже, да је Она света црква. Он спаја личност Пресвете Богородице са појмом Цркве. Када се каже Богородица, тиме се обухвата сва идеја Цркве, јер се у личности Приснодјеве Марије изражава сва Божанска тајна личности Исуса Христа. По истом Светитељу, Пресветом Богородицом су утврђене цркве по целој васељени. И уз то, још долази и ова истина, Богородицом се остварује спасење, јер је Она радионица нашег спасења. Нема сумње, Пресвета Богородица је оно што је и њен Божански Син, јер нам је благодат родила и сама Благодатна постала.

Пресвета Богомајка, први и најсавршенији хришћанин, прешла је сав Спаситељев Богочовечански пут спасења, пут охристовљења, од Оваплоћења до Васкрсења и Вазнесења. Она је живела и васпитавала се у храму, у цркви и сав живот Њен је непрекидно богослужење, даноноћно служење Богу. Чиме? Вером, молитвом, постом, љубављу, кротошћу, смиреношћу, трпљењем, милосрђем и осталим светим врлинама. Тиме је Пресвета Богородица, најпотпуније оваплотила Бога у себи. Оваплотити Бога у себи, то и јесте смисао људског бића, ради тога је човек створен боголиким.

У једној од песама, говори се о томе ко је шта донео и даривао Творцу при рођењу Сина, и песник каже: анђели су принели певање, небеса - звезду, мудраци - дарове, пастири - чудо, земља - пећину, пустиња - јасле, а ми - Мати Дјеву. Она је круна твари и Она је најближа творевини и зато је таквом и доживљавамо. У овом месецу августу, када су њиве већ пожњевене и када се земља оре за нову сетву, на посебан начин се поново радује сва творевина празнику Велике Госпојине, Успења Пресвете Богородице. Покушајмо ући у смисао овог празника.

У Светом предању, смрт Мајке Божије назива се Успеније, то значи: уснуће, заснуће, починак, спавање, смрт. Уснуће Пресвете Богородице још се назива, Божанско пресељење, односно премештај, живоносна смрт. Отуда свештено Успеније Пресвете Богородице не називамо смрћу, већ пресељењем ка Господу.

Источник живота у гроб се полаже, певамо на јутрењу у храму. Умире Мати Бесмртнога. Да ли је то могуће? Да ли је то разумно? Да ли се то може схватити? Када се Мати Божија молила Богу пред Успење на Јелеонској Гори, како читамо у Цркви, заједно са Њом клањаше се и свако дрво и слава Господња са неба силазаше. Земљо ликуј и трепери; роде људски уздрхти и радуј се. Венац све твари, најбоља од свих људи, пречаснија од Херувима, Лествица која везује земљу са небом, данас одлази своме Творцу.

Љубављу Божијом створени, а гордошћу својом одбачени од Бога, Христу смо дали Дјеву, тај најлепши дар земље, а дан Успења примамо као залог нашег вечног спасења. На Благовести је било благосиљање твари, јер Христос се Оваплотио и узео обличје човека, а данас, на празник Успења дешава се обожење наше твари, праобраз нашег будућег живота. У Успењу је такође залог васкрсења, јер је у Успењу Пресвете Богородице било и њено васкрсење, како би се истином пројавиле речи псалмопојца, који каже: Васкрсни Господе на почивалишту својем, Ти и ковчег силе твоје.

У тај дан анђели један другом казују: Примите Ону која је родила Спаситеља и анђели прихватају Свету Дјеву и узносе Њено тело на небо, ка вазнесеном телу Сина Њеног и Бога. Даље црквена песма каже: анђели са радошћу и трепетом крила својих, покриваху Тело њено и тако га узношаху од земље у небеске обитељи... Анђели, када видеше Успење Пречисте, беху у чуду, како се Дјева од земље пење у небо.

Обучени у одећу врлина, празнујмо и ми празник погребења и пресељења на небо Пресвете Богородице. Данас земно небо, обучено у одећу бесмртности, узноси се ка бољем, вечном обиталишту. Сада, поставши бесмртна, Она подиже руке своје ка Господу за сву васељену, за сваког човека. Узлетевши горе, чиста Голубица не престаје штитити нас овде на земљи. Отишавши телом, Она је са нама духом и Она је молитвена заступница пред Богом. Зато данас, о празнику Њеног Успенија, увек се молимо Богомајки, из свег срца завапимо као деца мајци и рецимо: Мајко Божија и наша, подстакни мисао нашу на покајање и руководи нас на пут спасења. Ступивши на њега, нека Тебе имамо за заступницу, да би се уз Твоју помоћ спасли. Немамо друге наде, немамо другог прибежишта, осим Тебе, једина утехо наша. У тебе је сва нада наша и нелишавај нас Твога посредовања, него помагај и закрили нас, сачувај нас. Моћна Мајко, Свемогућег и Живог Бога, пружи руку помоћи нама немоћнима и реци нам: Ја сам ваше спасење.

Бог Вас Благословио!