Спомен на један оваакав догађај био је повод сабрања Цркве која благодатно пребива у богомчуваној епархији Шумадији. Престони град Крагујевац, Храм посвећен спаљивању моштију светог оца нашег Саве, био је место окупљања верног народа око њиховог Архипастира Епископа Јована, а повод овог сабрања био је храмовна слава. Славље је, како то Цркви Божијој и приличи, започело у навечерје празника, великим и празничним бденијем, које је служио Преосвећени Владика. Велика благодат дарована је овој Цркви већ самим доласком и присуством њеног Епископа, али и поклоном који је Владика донео – моштима великих светитеља и учитеља Цркве: Св Кнеза Лазара, Св. Анастасије, Св. Теодора Тирона, Св. Цара Уроша, Св. Архиђакона Стефана, Св. Свештеномученика Харалампија, Св. Великомученика Георгија и једног непознатог светитеља.

Славље је настављено и достигло врхунац изјутра Светом Литургијом, коју је, такође, служио Епископ шумадијски Јован. Окружен мноштвом свештеника и ђакона, као и препуном Црквом верног народа, Владика је још једном, као молитвени предводник и онај који возглављује Цркву, заблагодарио Богу на богатим даровима којима нас несебично обасипа. Обраћајући се окупљеним на светајну Христовог Тела и Крви, Владика је нагласио велики значај и улогу личности Светога Саве у оснивању али и обликовању помесне Српске Православне Цркве. Од њеног настанка под вођством савиним, па све до данашњих дана, рекао је Владика, кроз читаву њену историју „...Сава је био и остао њен и наш духовни вођа. Он је одувек био наш пут и путоказ који нас усмерава и води ка правом животу, животу у Христу. У свим невољама и патњама, којих је било у изобиљу кроз сву историју нашег рода, идући стазом коју нам је уцртао Свети Сава, ишли смо ка једином исправном и истинитом циљу – ка Богочовеку Христу, ка Цркви ка којој нас је Сава управио. Због тога се наша Црква са правом и назива светосавском, јер живи животом којим нас је он учио, а учио нас је да верујемо у Христа, да живимо у Христу, што значи у Цркви која је Христос, јер једино тако ћемо остварити наше назначење и постати достојни да се назовемо Христовим и у Христу Савиним.“

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

По свршетку свете Литургије и сечењу славског колача, кога је као овогодишњи колачар са љубављу приготовио г-дин Зоран Васиљевић, уследио је културноуметнички програм ученика богословије Св. Јована Златоуста и трпеза љубави, као наставак и завршетак једног целовитог сабрања и благодарења Цркве њеном Саздатељу и читаве твари Сведржитељу Богу Оцу, Сину и Светоме Духу, Тројици јединосушној и нераздељивој.

јереј Драган Поповић