СЛУЖЕЊЕ ЕПИСКОПА У КОЛУБАРСКОМ ЛЕСКОВЦУ

СЛУЖЕЊЕ ЕПИСКОПА У КОЛУБАРСКОМ ЛЕСКОВЦУУ недељу 18. октобра 2015. године, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, служио је у храму Светог великомученика Димитрија у Лесковцу. Владику је дочекао велики број верног народа са децом. Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Видо Милић и јереји Иван Иванковић, Игор Обрадовић и Огњен Козлина. За певницом су појали свештеници Архијерејског намесништва бељаничког.

Владика је, после прочитаног јеванђеља o Наинској удовици, говорио о Богу као љубави који види и зна и нашу тугу и бол и одазива се на вапај људски. Господ тражи од нас да нам вера буде у складу са животом. Жена из јеванђеља је била обхрвана тугом и сву наду је полагала у сина јединца. Он је умро и сва њена нада се срушила. Међутим поворку сусреће Господ и чини чудо васкрснувши младића.

Господ нас непрестано призива на молитву, а не само кад смо у невољи. Добро, које нам Господ дарује, не треба да злоупотребимо да нам се не догоди зло. Мудрост наша нас одводи од Бога и води нас у сујету. Бог од нас тражи свет живот да нас грех не обухвати. Владика наставља да нас грех одводи од Бога и не можемо га видети духовним очима. Истинска вера приводи нас Христу и ако вере немамо ни чудо Божије не можемо приметити.

Епископ даље говори да данашње јеванђеље говори о смрти и васкрсењу, о туги и радости. У њему се види сила речи Божије. Реч Божију, каже треба да читамо са страхопоштовањем и свакодневно. На тај начин се показујемо као прави хришћани. Бог нас кроз своју реч призва да чујемо победу над смрћу, на Васкрсење. У речи Божијој чујемо призив на вечност у заједници са Богом. Највећа препрека за вечну заједницу са Богом је грех. Призвани смо да преиспитамо своју савест јер ако нас она мучи у овом животу та мука се може пренети и на вечни живот.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Свако од нас има у себи духовног мртваца, а то је грех. Ми зато имамо телесну и духовну смрт а много је опасно ако духовна смрт наступи пре телесне смрти и такви људи су физички живи али су духовно мртви за Бога јер су га убили у себи. Владика завршава речима да је неопходно непрестано покајање да себе постакнемо на покајнички живот јер на тај начин васкрсавамо. Ако и паднемо призвани смо на устајање на Васкрсење.

У току литургије причестио се велики број деце и верног народа а после причешћа Владика је одслижио помен блажено почившем епископу шумадијском Господину Валеријану. После службе Владику су испратили свештеници и верни народ, а затим је уследила трпеза љубави за све окупљене.