После причешћа свештенства уследила је беседа епископа. Владика је на почетку подсетио на овонедељно обележавање крстопоклоне недеље и празника Благовести. Сви који верују у Бога кроз празник Благовести позвани су да је потврди. Ако човек не изгуби веру никакве невоље и недаће му не могу наудити. Човек ако изгуби страх Божији губи и веру. Страх Божији чува веру код човека. Код кога су вера и страх Божији присутни присутна је и молитва. Ко се не моли слаби сопствену веру и мудрост јер ко нема страха Божијег нема ни мудрости. Онај ко има страха Божијег никога се не плаши.

Период у коме се сада налазимо је васкршњи пост који је Бог увео и Црква прописала. Зато смо позвани да слушамо Цркву јер ван ње нема спасења. Црква је одбранбени зид који нас чува од спољашњих звери. У Цркви су лекови за наш духовни живот. Лек је када га узимамо у право време и у одређеној дози. Тако и Црква позива да узмемо лекове поста молитве и покајања. Ко је свестан својих грехова он на време узима лек за себе. Не сматрајмо себе исправним већ грешним и живимо покајнички. Ко свој грех види то је велики човек. Сагледајмо своје грехове и покајмо се и онда приступимо Светом Причешћу. Начином живота смо призвани да сведочимо веру никога не осуђујући већи истински живећи у љубави са свима.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

После литургије одржан састанак владике и свештеника бељаничког намесништва, на којем је прочитан реферат свештеника барајевског протонамесника Владимира Димића на тему Заступничка (ходатајствена) молитва. Отац Владимир је ову литургијску тему обрадио на пастирски начин дотакавши се многих проблема данашњице са којима се сусрећу свештеници. То је подстакло сабрање да из плодне дискусије извуку многе поуке и решења за различите комплексне ситуације са којима се сусреће свештеник у садашњем времену. Епископ је на крају очински посаветовао и поучио свештенике, а затим је уследила трпеза љубави за све окупљене.