Одштампајте ову страницу

СЛАВА СТАРЕ МИЛОШЕВЕ ЦРКВЕ У КРАГУЈЕВЦУ

СЛАВА СТАРЕ МИЛОШЕВЕ ЦРКВЕ У КРАГУЈЕВЦУСтара Милошева Црква у Крагујевцу као своју храмовну Славу слави Други дан Духова који је ове године обележен у понедељак 20. јуна 2016. године Светом Литургијом којој је началствовао протојереј – ставрофор Милован Антонијевић. Саслуживали су протојереји – ставроори Милан Борота, Живота Марковић, мр Рајко Стефановић, Саво Арсенијевић, Зарије Божовић, Зоран Митровић, те протојереји Милић Марковић, Милан Благојевић и Синиша Марковић, протођакон Небојша Јаковљевић и ђакон Немања Стојковић. За певницом је појало братство Старе Цркве и Саборног храма, те ђакон Недељко Дикић.

Литургији је присуствовао градоначелник Града Крагујевца г. Радомир Николић са својим сарадницима, те представници органа градске управе, представници Војске Србије, МУП-а и свих значајних градских институција.

Силазак Светог Духа на Апостоле, је празник који представља рођендан хришћанске Цркве; а празнује се педесети дан после хришћанске Пасхе (Васкрса), па се зове и Педесетница. У хришћанској Цркви на Педесетницу се светкује спомен на Силазак Светог Духа на Апостоле.

У педесети дан по Васкрсењу и десети дан по Вазнесењу, излила се обилата благодат Светог Духа на ученике Христове, и напунила их снагом да Христов закон на земљи утврде: "И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују." (Дaп 2,1-4) Тако се испуни оно што је Исус Христос својим ученицима пред одлазак на Небо обећао. Сила Светога духа одмах је почела да дејствује јер је Св. Петар након тога ватреном речју придобио три хиљаде људи за Христову науку.

Праобразни смисао Педесетнице је очигледан у догађајима дана Педесетнице забележеним у Делима апостолским (Дaп 2). Управо као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и новозаветна Педесетница (или Духови) била рођендан хришћанске Цркве.

То је један од највеличанственијих хришћанских празника из апостолског времена (Дап 2,1-22). Богослужења на Педесетницу одликују се вечерњом службом, која се обавља у наставку Литургије, као спомен на то што су се Апостоли одмах разишли по свету да проповедају; на њој се читају молитве Св. Василија Великог; у њима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцељење телесних и душевних тегоба, и да нас он све удостоји небеског Царства. На овај празник, богословски назван и Тројице, јер се појавило и физички Tpeћe Лице Свете Тројице - Свети Дух, Православна Црква украшава храмове, у које се уноси зелена трава.

Силазак Светог Духа на Апостоле је рођендан хришћанске Цркве - истог дана, после проповеди Св. Петра, обраћено је три хиљаде верујућих (ДАп 2,4). За догађај Педесетнице уско је везан за говор непознатим језицима, или разумевање страних језика.

Исус Христос је једном приликом ο јеврејском празнику Педесетнице гледао како се излива вино и вода, коју су Јевреји захватали са Силоамског бунара, и узвикнуо: "Ко је жедан нека дође κ мени да пије!", чиме је хтео да каже: Силоамске воде нестаће; жртвеник ће пропасти па и храма нестаће, али човечија душа ће увек бити жедна воде спасења, а ту воду могу вам само Ја дати, јер сам Ја неисцрпни и вечни извор живота! Овај празник установили су још Апостоли, и он увек пада у недељу. Пошто је Бог Син обећао да ће послати Светог Духа, а Бог Отац дозволио, сва Три лица Божија учествују у том догађају.

Верном народу се беседом обратио прота Милић Марковић речима да је Дух Свети неко ко конституише Цркву и присутан је свим значајним догађајима везаним за остварење плана Божијег о спасењу света: на крштењу Христовом, приликом преображења Господњег, у Гетсиманском врту… Зато се ми данас сећамо обећања Господа и Спаса нашега Исуса Христа да ће послати Силу са висине која ће умудрити апостоле, који постају не другачији већ други људи који могу сведочити за Христа. Тог дана се у Јерусалиму, Духом љубави крстило 3.000 људи. Ми се такође молимо Богу да на нас пошаље Духа Светога и то чинимо на почетку сваке Литургије молитвом „Царе Небески“ да би смо се могли причестити. У свету некога најпре упознамо па га заволимо, а у Цркви је то другачије. Бога најпре морамо заволети да би смо га познали. Наши преци су подижући овај храм знали да ништа не могу чинити без Духа Светога. Данас има и оних који нису дошли на Литургију, али се ми од њих разликујемо по томе што смо познали и одговорили на позив Божији. Зато народни песник говори да „…Иван неће никакве плате већ ће му Господ платити у дан Страшнога суда…“ Зато је наша историја – историја спасења. Када се молимо Духу Светоме треба да знамо да је радост, љубав, непомућени мир дар Божији којим познајемо Царство Божије, била је поука проте Милића Марковића верном народу.

Тројице се славе као велики празник у Шумадији. Тог дана ишле су многим селима крстоноше. Након одслужене вечерње службе, кроз Град Крагујевац отпочет је Литијски вход предвођен градоначелником Града Крагујевца г. Радомиром Николићем и свештенством овога Града. У Литији су учествовали КУД Смиље, Ватрогасна јединица МУП-а, јединица Саобраћајне полиције те ПВО бригада Војске Србије. Литија се кретала од порте Старе Цркве, улицама 27. марта, Краља Петра I до Крста где је прота Саво Арсенијевић прочитао молитву за све становнике ово Града. Потом поред Поште, Општинског Суда, Главном улицом поред Саборног Храма до Прве Крагујевачке Гимназије где је већ по традицији изведен пригодан културно уметнички програм од стране ученика Музичке школе под вођством наставнице Милице Филиповић. Након тога, Литијска поворка се упутила назад у Стару Цркву где је у организацији естрадних уметника Града Крагујевца изведен културно уметнички програм од седамнаест музичких нумера. Свечано прослављање Славе Старе Милошеве Цркве и Литије Града Крагујевца је настављено у парохијском дому, где се братство овога светога храма постарало да сви гости буду угошћени на вечери која је потрајала до касно у ноћ.