Након прочитаног Јеванђеља, у духовној поуци Епископ нам говори о љубави Божијој према свету, човеку и свој творевини. Господ је на крсту показао бескрајну љубав, узео је на Себе све наше грехове и недостатке и приковао их на крст. Епикоп наглашава да од Бога ништа не можемо сакрити и ко мисли да је то могуће живи у великој заблуди. Епископ нас позива да живимо у истини са Богом и у Богу. Чинећи зло другоме сами себи чинимо зло и на тај начин осуђујемо сами себе услед недостатка вере и љубави. Епископ нас позива да исправљамо своје мисли како би истрајали на јеванђељском путу који води у живот вечни.

Епископ нас на крају саветује да не приписујемо своје успехе себи, да се не ослањамо на своје снаге и да се не надамо на свој труд – то би значило изгубити све стечено.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

„Расејани ум мој сабери Господе и охладнело моје срце очисти; као Петру, дај ми покајање, као митару уздусање и као блудници сузе”.

Ђакон Милутин Гашевић