МОЛЕБАН ПОВОДОМ ПОЧЕТКА ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ У НЕМЕНИКУЋАМА

МОЛЕБАН ПОВОДОМ ПОЧЕТКА ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ У НЕМЕНИКУЋУУ недељу, 17. септембра 2017. године, када наша Црква прославља светог свештеномученика Вавилу, светог пророка Мојсеја Боговидца и светог Петра Дабробосанског, служена је Света Литургија у храму Светих апостола Петра и Павла у Неменикућама.

Литургију је служио протонамесник Горан Лукић уз саслужење ђакона Филипа Јовановића.

Након прочитаног Јеванђелског зачала, присутнима се обратио отац Горан протумачивши прочитано зачало и рекавши да данашње Јеванђеље говори о фарисеју који прилази Господу и поставља питање над питањима - "Учитељу, која је заповест највећа у Закону?" Али фарисеј не пита ово питање искрено, већ пита кушајући Господа, јер човек фарисеј увек тражи нешто за шта ће човека да осуди, човек фарисеј ни питање о спасењу не поставља искрено, већ ово питање злоупотребљава и показује колико зла може бити у човеку.

Господ на ово питање одговара да највећа заповест гласи - ,,Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом, Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова; Љуби ближњега свога као самога себе.“ Нажалост, заповест о љубави морала је доћи као заповест, пошто је потамњено срце људско заборавило на природну љубав човека према Ономе који највише воли човека. Морала је доћи као заповест јер смо своју љубав која је намењена за Бога, која је намењена за ближњега, искрена љубав, која је искра од пламена Божанске љубави, склони смо да је узалудно расипамо, као блудни син што се расипао. И Тада та љубав, која треба да буде усмерена ка Господу и ближњем нашем, почиње да пропада, трули, нестаје. Тада љубав пропада јер је расипамо на грехе наше, на страсти наше, на себе саме. Ни Апостоли, ни све војске љубитеља Бога на небу и на земљи, нису могли образложити заповест о љубави према Богу боље, нити дати јачи подстицај за извршење те заповести, ван просте напомене, да Бог најпре љуби нас, и да Он најпре показа своју љубав према нама. Сав створени свет, видљиви и невидљиви, доказ су Божије љубави према нама. Сва природа, сунце и звезде, годишња времена, ток човечјег живота, и све остало чему броја ни имена нема, доказује љубав Божију према нама. Силазак Сина Божијег међу људе, Његово дело и Његово страдање за људски род превазилази величином својом све остале доказе Божије љубави.

Нека би дао Господ да се у срцима нашим распали макар једна искра љубави Божије и да ту љубав свагда имамо према ближњем и према Господу своме.

Оно што посебно радује Цркву Божију јесте велики број деце, која су са својим вероучитељем Бојаном Миленовићем, узела учешћа у Светој Литургији најпре појањем богослужбених песама, а затим и кроз Свето Причешће.

Након одслужене Свете Литургије прочитане су молитве за призив Светог Духа на ђаке и на њихове наставнике.

Вероучитељ Бојан Миленовић