У својој Архипастирској беседи, Преосвећени Владика је рекао да човек никада не може довољно да се спреми како би се причестио, али уколико се човек труди онда му благодат Божија помаже у том труду и даје му снаге, крепости, моћи, и тада човек осети радост јер га је облила благодат Божија и та благодат га још више подстиче на хришћански живот, на живот по Богу и живот у Богу. Бог који је већи од неба и од земље, ради спасења човековог, допустио је да ми Њега целога, Њега Несместивога, сместимо у себе.

Кроз Свето Причешће ми већ сада и овде предокушамо вечно Царство Небеско, које је Господ обећао свима онима који Га љубе. Онај који Господа воли он се и предаје Господу, а предавати се Господу значи ојачати у Богу, ојачати у свим својим невољама и патњама.

Преосвећени Владика такође је истакао и сам значај Васкршњег поста и додао да о нашем животу треба посебно да размишљамо у овом периоду поста у којем се налазимо. У посту не треба само да се суздржавамо од мрсне хране, већ и од недела својих. Пост нас учи да чувамо и контролишемо мисли своје, јер оне, уколико се не контролишу, лако могу постати речи, а речи затим прелазе у дела. Пост јесте путовање у сусрет Васкрслом Господу, пут на којем треба да уђемо у своје срце и да сагледамо своје грехе, а не грехе другога човека. Зато се и молимо речима дивне молитве Светог Јефрема Сирина у којој кажемо Господе, дај ми да сагледам грехе своје и да не осуђујем брата свога.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Пост такође представља и позив на покајање без кога нема уласка у Царство Небеско.

По завршеном евхаристијском сабрању, у парохијском дому, приступило се читању реферата на тему “Покајање – пут ка хришћанском спасењу”, коју је ове године припремио ђакон Филип Јовановић, а затим је отпочела дискусија о ономе што смо у том реферату чули, а у којој су активно учествовали сви присутни.

Ово вишеструко корисно, едукативно и духовно сабрање завршено је трпезом љубави коју је припремио домаћин, парох неменикућски, протонамесник Горан Лукић.

Вероучитељ Бојан Миленовић