Одштампајте ову страницу

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА ОПЛЕНАЧКОГ НАМЕСНИШТВА

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА ОПЛЕНАЧКОГ НАМЕСНИШТВАУ петак, 23. марта 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију Пређеосвећених дарова у храму Светог великомученика Прокопија у Овсишту. Повод овог молитвеног сабрања била је исповест свештенства опленачког намесништва које је исповедио протосинђел Николај Младеновић.

Епископу су саслуживали: архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протосинђел Николај, протонамесник Остоја Пешић, протонамесник Никола Илић, протођакон Иван Гашић и ђакон Урош Костић.

Владику Јована је по веома хладном и снежном времену дочекало неколико малишана из локалне основне школе који су заједно са својим вероучитељем Александром Богојевићем добили свети архијерејски благослов који је био увертира за Свето Причешће и сједињење са Господом Исусом Христом.

Преосвећени Владика Јован поучио је сабрани народ беседом о правилном посту, нагласивши да такав пост чисти душу и тело и припрема их за сједињење са Христом. Господ обитава у оном човеку који се труди да себе очисти од греха, сујете, гордости, злих дела. Господ од нас тражи чистоту душе и тела, а за узврат нам даје себе. Грешећи, човек се удаљава од Бога и приближава небићу, ваљајући се у блату. Опуштање у духовном животу неминовно води у стање поробљености грехом, стога је неопходно да непрестано стражимо над собом јер ћемо у супротном постати лак плен нечастивог. Пост управо јесте уздржање не само од мрсне хране, већ од свега оног што нас прља. “Смета ли ти други човек значи да не постиш како треба, или се не молиш како треба”, закључио је епископ Јован.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након одслужене Свете Литургије уследио је наставак сабрања у црквеној трпезарији где је протојереј Јован Биберџић покушао да одговори на задату тему “Вера и живот по вери”. Будући да ширина теме није адекватно обухваћена рефератом приступило се конструктивној дискусији и допуни истог која је изнедрила закључак да једноставно и неодложно сваки свештенослужитељ мора да приступи озбиљном раду на јачању сопствене вере и побољшању квалитета мисионарског деловања како би допринео аутентичном сведочењу Христа у овом пролазном свету. Владика је подсетио да вера није вечна и да ће престати када одемо пред лице Божије, она тада неће ни бити потребна, али нам је овде и сада неопходна јер њом ходимо, а не знањем.

Урош Костић, ђакон