ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ВЕРНИКА ТОПОЛЕ

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ВЕРНИКА ТОПОЛЕБлагословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, а у организацији тополске црквене општине и епархијског фонда “Ходочашће”, реализовано је поклоничко путовање светињама Црне Горе и Босне и Херцеговине у периоду од 27. до 29. априла 2018. год. за тачно стотину верника Тополе. Вође пута били су протонамесник Александар Петровић и ђакон Урош Костић. Међу путницима било је око 40 ученика тополске средње школе “Краљ Петар Први”, а једном од њих била је част да за ову прилику приреди детаљан опис путовања и пренесе утиске са истог.

Преносимо његов извештај у целости:

“Након недавно протеклих Васкршњих празника, у побожности и миру кренули смо са великим узбуђењем на поклоничко путовање у петак, 27. априла 2018. године, око 21 час из Тополе. После пријатног пута уз правовремене паузе, око 6 часова смо стигли у манастир Дајбабе. Јутро је било сунчано и свеже. Присуствовали смо јутрењу, помолили се Светом Симеону Дајбапском, и у миру прошли кроз унутрашњост манастирске цркве, уживајући у њеном необичном облику који се једначи са природним обликом пећине. Сви смо били помазани светим уљем. После кратке шетње по дворишту манастира, вратили смо се у аутобус и кренули пут следећег манастира - Ждребаоника. У цркви смо се поклонили моштима Светог Арсенија Сремца и помоливши се Богу и Светом архангелу Михаилу предахнули у прелепој природи око манастира, и усмеривши мисли на предстојеће искуство радосни кренули ка Острогу. Приближавајући се, из даљине смо почели да назиремо снежно беле зидове горњег манастира.

Стигли смо око 10 часова. До горњег манастира од стајалишта дошли смо пешке, удишући свеж планински ваздух угрејан сунцем. У побожном и понизном расположењу ушли смо у манастир. Заузели смо своје место на платоу, од манастира обезбеђеним душецима и ћебадима. Распремили смо се и застали да без говора уживамо у погледу на беле зидине манастира, који као да лебди изнад земље. Са платоа смо уживали у панорами непрегледних планина и шума испод нас. Побожно и у страху Божијем приступили смо моштима Светог Василија, скупљајући сву духовну снагу и енергију, да сваку трунку благодати која нам је пружена упијемо и задржимо у себи за цели живот. После одмора, разгледања манастира и шетњи у природи, послушали смо вечерњу службу која је најављивала ускоро починак, под звезданим небом изнад нас, уз хладан, освежавајућ ветар који нас је после врућег дана освежавао. Након починка, спремили смо се за јутрење које почиње у 6 часова. У наставку смо узели учешћа у светој Литургији, помолили се Богу за здравље и спасење свих нас, наших ближњих и свих Православних. Заблагодарили смо Господу и Светом Василију на угодном боравку у манастиру и на благодати која нам је пружена.

Кренули смо на пут ка Требињу, успут разговарајући о знаменитостима, историјском, духовном и културном значају Требиња за српски народ. Стигли смо око 13 часова. Обишли смо манастир Тврдош, саслушали његов историјат и помолили се Богу за здравље и угодан пут и повратак кући. После Тврдоша, посетили смо Херцеговачку Грачаницу, цркву на узвишењу изнад Требиња, која пружа предиван поглед на читав град и високо брдо Леутар које се изнад њега пружа. Дан је био савршено сунчан и топао, те су се јасно виделе све лепоте овог града. Посетили смо гроб Јована Дучића у цркви. Потом смо сишли у град и шетали се, разгледајући многобројне знаменитости у Требињу, као нпр: споменици Дучићу и Његошу, ослободиоцима окупације, Стари град и Арсланагића мост. После ручка и одмора, кренули смо на последњу дестинацију нашег духовно и историјски богатог путовања - Вишеград.

У Вишеград смо стигли у 19 часова. Прва ствар која нас је оставила без даха јесте, наравно - на Дрини Ћуприја. Присећајући се чувених Андрићевих ликова и ситуација са овог више од 400 година старог моста, кренули смо ка Андрићграду. Видевши многе знаменитости, као што су: споменици Тесли, Андрићу и Његошу, Улица Младе Босне, Универзитет и Црква посвећена Светом Кнезу Лазару, одморили смо, вечерали, и сабирали утиске многих доживљаја, призора и духовних искустава од претходна 2 дана.

Уморни од пута, али срећни, духовно богатији, кренули смо кућама у нади и радости да ћемо пре свега донети бар мало благодати Светог Василија Острошког у наше домове и укућане, а потом и све успомене и искуства која смо са собом понели из Острога, Требиња и Вишеграда. У Тополу смо стигли мало после поноћи, радосни и неизмерно захвални Богу на угодном путу, здрављу, благодати којом нас је обасуо и дозволио нам да приступимо свим црквама, манастирима, споменицима, и знаменитостима са овог предивног, вредног, и надасве духовно обогаћујућег путовања”.

Ђорђе Гојковић, ученик трећег разреда СШ “Краљ Петар Први” у Тополи