По прочитаном Јеванђељу, Његово Преосвештенство је поучио верни народ. У Јеванђелској причи, ученици Светог Јована Крститеља су се саблазнили зашто Христос не пости и зашто са грешницима једе и пије. Владика је истакао да су ученици као и фарисеји живели формално. Они су постили да би их људи видели. Христос их је упозорио да не посте као фарисеји, да намажу лица своја да их људи виде како посте. Постили су за овај свет и примили су плату за овај свет. Они су се хвалили својим постом. Јованови ученици су се питали: зашто Христос не пости а ми постимо? Господ њима одговара не улазећи у расправу са њима. Да ли могу постити сватови док је жених са њима? Ко је још тужан када је ту жених? Наша душа је везана, или боље рећи, венчана за Бога. Ученике своје назива тим правим пријатељима. Где год је Бог присутан ту нема туге, и где је литургија ту нема жалости. Преподобни Јустин говори да нема тужног човека тамо где се служи литургија. Све има своје време, како каже Апостол Павле. Пост је да нас уведе у покајање. Да се ми очистимо. Кроз Цркву нам се даје Царство Небеско. Не можеш да узмеш Царство ако се не покајеш. Ми ако не зарадимо кору хлеба са знојем лица свога, она нам неће бити слатка. Она ће нам бити корисна ако смо је зарадио са знојем. Страшно је када човек не ради на својем спасењу и обнови. Нећемо се срести са Богом ако немамо љубави са собом. Људи траже да други покажу љубав а да други ништа не покажу. Шта траже овде ученици Јованови? Они желе да сва та осећања врате на стару форму. Све што им је Господ рекао. Они желе да учауре свој живот у форме и норме. Душа новозаветног човека која је нова, не може да се сведе у форме. Треба да се лечимо Црквом, Христом, светим тајнама.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

ђакон Александар Ђорђевић