По прочитаном Јеванђељу Преосвећени се обратио присутнима говорећи о дилеми која се јавља у сваком од нас: зло чинити или добро чинити? Онај човек који није у овој дилеми он је смирен човек. Свети Јован Богослов нас учи како да не чинимо зло него добро, али оно што стално говори јесте “љубљени моји”, мислећи на Божанску љубав она љубав која подједнако воли и праведника и грешника, а оно што каже јесте да се не угледамо на зло него на добро и још да човек који чини добро од Бога је, а који чини зло није видео Бога. Онај који чини зло, не само да није видео Бога, него није видео ни човека. Преосвећени је нагласио да је да је људски грешити, али је ђаволско не покајати се, и да се баш у томе и налази дилема. Свако греши, али онај који призна да је погрешио показује покајање, а онај који не признаје да је погрешио рађа у себи још већу жељу да чини зло, а Бог нас је ствотио слободне да бирамо. Онај који чини зло у свом срцу ствара таму због које не може да види Бога. Да би се ослободили ове таме не можемо само да се мало помолимо, прочитамо неку молитву и сви су проблеми решени. Јер као што је потребно време да се човек упрља, потребно је и време да би се чистио. Да ли се неко чисти препознајемо по плодовима, ако се на место таме уселио Бог. Какав је неко човек можемо да препознамо по људима који га окружују. Лопов неће око себе добре људе, већ оне који су слични њему. Цитирајући стих псалма, Преосвећени нас је подсетио на речи Цара Давида који каже: “Уклони се од зла и чини добро”. Тако смо дошли до две навике које су нам потребне да победимо зло: прва да се уклонимо од зла; и друга да чинимо добро. Али крају се ипак запитамо: “Како да знамо шта је добро, а шта је зло”? У томе ће нам помоћи наша савест, али опет само ако није заспала, ако није огреховљена. Чињењем добра човек се обожује,обесмрћује, онебесује, како то каже Свети Јустин Ћелијски. Тркач када трчи не мисли о томе колико је прешао, већ о томе колико му је остало до циља, тако исто и ми треба да размишљамо. Једини пут до Бога јесте човекољубље, богољубље, јесте причешће. На крају је Преосвећени позвао све да се помолимо да нам Господ помогао да разликујемо шта је добро, а шта је зло и да се увек определимо за добро.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Духовна поука Епископа шумадијског Г. Јована

По отпусту додељене су Архијерејске грамате признања госпођи Розмари Милетић Гленџи из Будве, господину Ивану Јеличићу из Калудре и господину Александру Јеличићу из Калудре, као и Архијерејске захвалнице господину Николи Марковићу из Београда и госпођи Миланки Јовановић из Београда. Такође је одслужен и годишњи помен ктитору храма Радмилу Јеличићу, који је сахрањен у порти храма.

Трпеза љубави је уприличена трудом чланова породице Јеличић.

Александар Јаћимовић, јереј