ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ ГОСПОДИН ЈОВАН: “ВАСКРСНУЋЕ ОНАЈ КОЈИ ВЕРУЈЕ У БОГА И ЖИВОТ ВЕЧНИ”

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован: “Васкрснуће онај који верује у Бога и живот вечни”Верници крагујевачког насеља Бресница, предвођени својим свештеницима протонамесником Сашом Антонијевићем и јерејем Милошем Ђурићем, окупили су се 12. децембра 2018. године под сводовима храма Светог Јоаникија Девичког, како би дочекали свог Епископа и возглављени у Епископу узнели своје молитве и принели бескрвну Жртву Богу.

Преосвећени Владика шумадијски Господин Јован је, уз саслужење свештеника овог храма као и протођакона Ивана Гашића, узнео молитве пред Господа молитвено призивајући заштитника овог храма, светог Јоаникија Девичког као и свете мученике Парамона и Филумена, и светог Мардарија епископа канадског и америчког чији спомен наша Црква прославља 12. децембра по Новом, а 29. новембра по Старом календару. Сви ови светитељи, баш као и остали Божији угодници које је Господ прославио и Црква препознала као свете, сведочили су веру у временима у којима су живели.

Свети мученици Парамон и Филумен остали су постојани у својој вери у време највећег страдања и гоњења хришћана од стране цара Диоклецијана средином трећег века, док је новопројављени светитељ и угодник Божији свети Мардарије сведочио исту ту веру у васкрслог Господа у двадесетом веку, просвећујући јеванђељском светлошћу северноамерички континент.

У својој беседи, шумадијски архипастир је управо говорио о вери која је есенција нашег спасења и живота. Владика Јован је у својој беседи нагласио: “Све што човек види и угледа око себе је Тајна. Ако желимо да схватимо тајну и овога и онога света, тајну Бога и тајну Цркве, за све то нам је потребна вера. Да би човек све то разумео не може му много помоћи ни наука ни философије већ само вера, и то делатна вера... Управо из тог разлога апостол Павле у посланици Ефесцима говори да се Христос вером усели у срца наша. Христос се усељава у нас не толико знањем већ вером. А када се Христос усели у нас онда се наш унатрашњи човек, по речима светог Јустина Ћелијског, утврђује у вечној правди и вечној љубави Божијој. Вера је оно чиме ми живимо, јер је вера најдубље могуће знање, па из тог разлога апостол Павле назива веру основом нашег живота тј. ишчекивањем онога што треба да дође. Дакле вера је највеће могуће знање јер нам она открива оно што ми често не можемо да схватимо ни разумом ни својим овоземаљским знањем”.

У наставку своје беседе владика је говорио о пореклу и узроку вере код човека. Поставивши реторичко питање одакле вера код човека ако је он само овоземљско биће везано за рађање и умирање, Епископ Јован је нагласио: “Треба да схватимо да је вера основно начело нашег бића, и мирне душе човек може да каже да је он биће вере. Биће које трага кроз веру за оним што је вечно и непролазно, јер је човек створен за бесмртност... Ми умиремо јер је плата за грех смрт, о чему нас учи апостол Павле. Да човек није погрешио и да се није окренуо од Бога и против Бога, он никада не би умро. Али и поред тога Господ нас није у смрти оставио већ је дошао на земљу, родио се, страдао и васкрсао и победио смрт и показао да ћемо и ми васкрснути. Али ће васкрснути само онај који верује у Бога и вечни живот... Човек је биће које не може бити задовољно само самим собом, већ чезне за другим, али не само за комшијом или пријатељем већ за неким Другим, а то је Бог који успоставља заједницу Бога и људи. Са вером долази Христос у срце, а са Христом долази љубав и тако се човек утемељује и укорењује у љубави. Човек је оно што верује и како верује и оно колико љубави има у себи, колико прима и колико даје љубав. Јер ако не верујемо онда немамо ни љубави, а када имамо љубав и веру онда имамо и наду. Кроз веру, наду и љубав, и кроз Христа човек се испуњава свим благом. И то благом које не може ни богатство, ни власт, ни част, ни звање да надоместе. Ништа човека не може испунити као што га може испунити Христос... Јачањем вере ми све више смањујемо раздаљину између Бога и човека, јер вера сједињује, обједињује и уједињује”. Владика је посебно нагласио повезаност вере и молитве, апострофирајући да ако не верујемо не умемо ни да се молимо. Знајући да веру ништа не може замети, ђаво врло често насрће на човека уводећи га у сумњу вере у Бога. И у тим случајевима, када дође до сумње у човеку, треба посебно да се молимо Господу, следујући светим апостолима, који су се непрестано обраћали Господу речима “Господе, дометни нам вере”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након сједињења са Васкрслим Христом, у Чаши Спасења, које је врхунац наше вере, и након молитвеног позива “У миру изиђимо”, Владика Јован је поделио иконице вернима као видљиви знак благослова, а затим су окупљени верници наставили дружење у вери и љубави уз пригодно послужење у просторијама парохијског дома.

јереј Милош Ђурић