Умереност и трпљење у свему део су културе нашег Петра, стрпљење саставни део његовог живота, послушност део вере, скромност знак препознавања. Цркве је помагао, гробља поштовао, манастире величао и са осмехом поштовао туђе. Своју бразду, кућу и цркву волео је изнад свега. Током педесет година свог одборничког мандата у Црквеном одбору поштовао је Епископе, а свештенике уважавао у рангу “рођених кумова”. На младе утицао да остану на својим огњиштима и да их не угасе. Данас остаје као жишка у пепелу у њиховим причама и животима да разгори неке нове младе одборнике и домаћине да трају на пољу ове Црквене општине и на бранику свете Цркве у Шумадији.

Опело је обављено 9. фебруара у храму Свете великомученице Недеље у Десимировцу.

протојереј Дејан Петровић