Пред полазак надлежни парох прочитао је молитву за срећан и благословен пут, након чега се обратио поклоницима и истакао значај оваквих путовања и значај заједнице и замолио да се током овог путовања сви зближимо и посведочимо речи из Јеванђеља “Где су двоје или троје сабрани у име моје онде сам и ја међу њима” (Mат. 18, 20).

После дугог пута стигли смо на наше прво одредиште у манастир Добрићево посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Домаћини су нам љубазно говорили о значају ове светиње. Посебан утисак на све оставио је фрескопис овог манастира који посебно привлачи пажњу посматрача јер током бурне историје који је манастир преживњавао са својим народом претрпео је више живописања од стране различитих мајстора и различитим техникама. Поклонили смо се и непознатом светитељу чије мошти чува ова света обитељ а његовим молитвама многи добијају утеху и исцељење. Овде смо имали прилику да се поклонимо и гробу знаменитог старца архимандрита Симеона великог и нашироко познатог духовника.

Пут смо наставили ка седишту епископије Захумско-херцеговачке манастиру Тврдошу где столују епископи ове богочуване епархије чији корени вуку још од доба светога Саве. Манастирски комплекс и његова историја која датира још од 4. века, још пре него што су Срби примили Хришћанство, што само говори колико је Хришћанство укорењено у Херцеговину из које је даље ширена реч Јеванђеља. Данашњи манастир је изграћен на темељима старе светиње 1509. године и тиме је манастир заживео и монаштво наставило пут којим су ишли њихови претходници. Током бурне историје манастир је носио бреме свог народа па је рушен али и увек обнављан и тиме сведочио веру у Васкрслог Господа и веру народа који није заборавио светињу довољно је напоменути да је управо у Тврдошкој светињи духовно стасавао и наш велики светитељ Василије Острошки. Овде смо се поклонили деловима моштију светих мученика Јасеновачких. Имали смо прилику да обиђемо и широм света познату манастирску винарију и упознамо се са њеним радом.

Убрзо након манастира Тврдоша пут смо у добром расположењу наставили и стигли до следећег одредишта манастира Дужи који је посвећен Покрову Пресвете Богородице. Манастир датира из 17. века и имао је бурну историју више пута је пљачкан и однете су велике светиње и манастир је једно време после другог светског рата запустео ал трудом и несебичним залагаљем игуманије Теодоре манастир је поново заживео и полако кренуо да се обнавља прилозима овдашњег живља. Сви смо били дирнути причом коју је испричао наш парох протонамесник Срђан везан за игуманију Теодору коју је милошћу Божијом имао прилику да лично упозна и поучи се њеним примером.

Пред полазак поклонили смо се гробу ове игуманије чија је животна прича пробудила посебне емоције.

Након ове светиње пут нас је одвео ка познатој Херцеговачкој светињи Петропавловском манастиру. Овде нас је дочекала срдачна монахиња која нам је приближила историју ове светиње која је новијег датума.

У поподневним часовима смо стигли до Херцеговачке Грачанице која је реплика чувене Косовске Грачанице. Светиња је подигнута на брду Црквина што јој даје посебну чар из манастирског комплекса пружа се прелеп поглед на Херцеговину њене особености које привлаче и траже пажњу посматрача на које није остао равнодушан ни наш славни песник Јован Дучић који је овде нашао вечни мир и спокој. Црква је посвећена Благовештењу Пресвете Богородице и новијег је датума настала је по веровању на месту задужбине краља Милутина.

Овде смо направили предах и задржали се да би се окрепили за наставак нашег путовања ка манастиру Острогу.

У предвечерје смо стигли на наше одредиште под Острог и цела група је пешице кренула да хита моштима нашег домаћина светог Василија Острошког.

Сместили смо се у Горњем манастиру где смо провели ноћ под ведрим небом и имали прилику да осетимо атмосферу Едемског врта и расположење наших прародитеља. Ујутру рано смо стали у ред за целивање моштију светог Василија Острошког, у коме се налазило мноштво народа са свих страна а било је и доста странаца који траже помоћ и заступништво светог Василија.

Велика је част и милост Божија била да наш парох протонамесник Срђан П. Тешић саслужује на светој литургији. Многи из наше групе су се кроз свету тајну Причешћа сјединили са самим Господом и тиме показали да следујемо пут светог Василија. Након Литургије кренули смо ка комплексу Доњег манастира где смо се поклонили у цркви светог новомученика Станка његовим нетљеним ручицама.

Пут смо наставили даље и имали смо прилике да обиђемо још светиња Митрополије Црногорско Приморске.

Прво манастир Ждребаоник у коме смо се поклонили нетљеним моштима другог српског архиепископа наследника светог Саве светог Арсенија Сремца а и другим реликвијама које чува ова светиња честицама моштију светог Николаја, светог Серфима Сарофског, свете Марије Египћанке и друге...
У наставку смо обишли манастир Дајбабе и поклонили се моштима светитеља новијег доба светог Симена Дајбабског који се у новије време пројавио као брзи помоћник и заступник. Посебну пажњу изазвао је споменик подигнут у част царских страстотерпаца Романових.

Последње одредиште на овом путовању нам је био манастир Морача славна задужбина Немањића која чува мошти светог мученика Харалампија.

У прелепом манастирском комплексу направили смо паузу и наставили пут даље ка ка Крагујевцу и храму светог Георгија у Шумарицама.

Испред храма смо стигли у раним јутарњим часовима задовољни и богатији за једно ново искуство. И заиста на овом путу смо се сви зближили и није постојало разлике и били смо велика породица.

Александар Радовановић, студент теолгије