ПРОСЛАВЉАЊЕ ИКОНЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ У МАНАСТИРУ КАЛЕНИЋ

ПРОСЛАВЉАЊЕ ИКОНЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ У МАНАСТИРУ КАЛЕНИЋУУ четвртак 25. јула 2019. године, када наша Света Црква прославља Чудотворну икону Пресвете Богородице Тројеручице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Каленић у ком се чува чудотворна копија ове иконе.

Овом приликом Преосвећеном су саслуживали: протојереј-ставрофор Живота Марковић, протојереј Драгослав Цветковић, јереј Слободан Савковић, јереј Бојан Стојадиновић и ђакон Урош Костић.

Молитвено сабрање су својим слаткопојем улепшали чланови певачког друштва “Србски православни појци” из Београда.

По прочитаној Јеванђелској причи Преосвећени се обратио присутнима говорећи да нас је данас сабрала ова света обитељ, чудотворна икона, односно пресвета Богородица којој је и ова света обитељ и посвећена. “Они који редовно долазе на богослужења чују да нема богослужења у ком се не помиње мајка Божија. Зашто се мајка Божија толико прославља у православном свету? Разлога је толико много да људски језик то не може да опише и да искаже. Као што се и каже у њеном акатисту, лакше је избројати песак у мору него описати чудотворства и заштиту коју нам пружа пресвета Богородица. Али најбитнији разлог јесте то што нам је родила Спаситеља нашега Господа Исуса Христа. Она се рођењем Христа прва испунила Богом и осетила истину да је Бог постао човек. Прва је доживела сав рај и сва блаженства која Бог доноси човеку још овде на земљи. Доживела је цело Јеванђеље пре него што је записано цело Јеванђеље. Зато је она оличење и правде и истине и љубави Божије. Она је увек посредница између нас и чудесно рођеног Господа нашега Исуса Христа. Зато је она посредница која увек и стално измољава оно што Бог може да да човеку. А даје му све оно што је добро: живот вечни, Царство Небеско, даје му самог себе. И зашто би неко био незадовољан ако нам Бог све ово даје? Зато што није себе испунио Богом, а човек је боголико биће, биће које чезне за Богом, које је створено да се усавршава у меру раста Христовог. Чим немамо задовољства, али не оног телесног задовољства у свом животу, то значи да нам је вера ослабила, а са вером и улазак Христа у човека”, поучио је Епископ Јован.

“Православни раздрагано прослављају Мајку Божију, као што народ зна да каже пуна су уста мајке. Када су пуна уста мајке ове телесне, колика је пуноћа у нама ако је у нама мајка Божија, мајка целога рода људскога. Она нам је толико блиска и непосредна, јер најбоље зна наше невоље, наше муке, као што мајка зна муке свог детета. Молитва којом се Црква Богородици најчешће моли јесте да је Она часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима. То значи да њој припада и већа част него што припада анђелима и свим светима. И сад замислите како човек треба да се осећа када има Богородицу за заштитницу и како се у човеку све буди и све више прославља мајку Божију. Зато је сва хришћанска уметност прожета ликом мајке Божје. Ако погледамо ка горе видећемо како је мајка Божија у центру храма, центру света осликана са натписом: “Теби се радује Благодатна свака твар”. Ако се цела твар радује, колико би тек требало сваки човек да се радује? У акатисту мајке Божије говоримо: “Радуј се ти којом ће радост засијати целом свету”. Радост ће засијати ма у каквом телесном и духовном стању ми и били. Јер Она ће поред свих невоља, патњи и болести помоћи да се у нас усели радост, али права радост која долази од Бога и мајке Божије. Кад та радост уђе у човека, онда ће лакше да поднесе и патње и искушења и болести. Нема муке у којој мајка Божија неће канути мало радости. Зато имамо коме да завапимо у муци, али и у радости, да знамо да има ко да прими и наш плач и наше уздахе, а то је управо права мајка, мајка Божија. Зато јој се молимо да нас услиши и да нас укрепи па и уразуми. Не може се уразумити онај који мисли да је разуман, да је паметан”, рекао је Преосвећени и осврнуо се на мисао светог владике Николаја о томе кога све људи називају будала? “И одговор светог владике је да је будала онај човек који не види своје недостатке и грехе, а презире туђе врлине. И будала је онај који не прима савете, јер је испунио себе собом и не прима туђе савете. Зато морамо да проверавамо себе и мисли и дела”, истакао је Епископ.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Зато је Преосвећени позвао све да се овде и сада помолимо пред чудотворном копијом иконе Тројеручице да Богородица, ма какви ми били, не окрене лице своје од нас и да сачува мир у душама нашим. “Не требају нам ни школе, ни факултети да бисмо научили оне три речи, које може и неписмен човек да научи - Пресвета Богородице спаси нас”, закључио је Владика Јован.

По заамвоној молитви Преосвећени је пресекао славски колач. Овом приликом је, на предлог Преосвећеног Епископа Јована Свети Архијерејски Синод СПЦ одликовао орденом Светог Саве другог степена господина Слободана Симића, за показану неизмерну љубав посебно према манастирима Епархије шумадијске, после чега је литургијско сабрање било продужено трпезом љубави коју је својим трудом и залагањем уприличило сестринство манастира, на челу са игуманијом Нектаријом.

Александар Јаћимовић, јереј