Светој Литургији салуживали су: архијерејски намесник јасенички протојереј – ставрофор Велибор Ранђић, игуман манастира Пиносава Петар (Драгојловић), протонамесник Слободан Сенић, јереј Саша Миленовић, протођакон Иван Гашић, ђакон Владимир Степановић, као и многобројни народ села Церовца и околине.

Литургијско сабрање су својим појањем украсили “Србски православни појци”, као и деца из основне школе са својим директором и вероучитељем Милошем Никодијевићем.

Епископ је у својој богонадахнутој беседи говорио о суштини живота, то јест о љубaви која се одржава у заједници са Богом и човеком. “Ко има љубави у себи има и Бога и може да смести и небо и земљу у себе”, рекао је владика и додао: “Насупрот љубави стоји мржња која истиска и потискује љубав из човека и не само да такав човек не може да воли, него и не дозвољава да буде вољен. Ко је испуњен љубављу, тај је испуњен и радошћу. Богомрзци су и човекомрзци”. Преосвећени владика је упутио на пример Господа Исуса Христа и речи: “Ко мрзи мене, мрзи о Оца мога који ме је послао”, као и на речи светог Јована Златоустог: “Ко задобије љубав, тај је задобио Бога”. Владика је објаснио и шта је мржња: “Мржња је непримање Бога и невођење борбе против зла. А борба против Бога је борба и против човека, а човекољубље и богољубље су узрочно-последично повезани”. Још је владика изложио генезу зла: “Зло је горчина која рађа гнев, гнев рађа љутину, љутина вику и бунт, после чега долазе ружне речи”. Епископ је још приметио да у многоме долази до зла због необјективног гледања на друге људе, јер човек по учењу светих отаца има у свом срцу и добро и зло, само ми одлучујемо шта ћемо изабрати. “Велика опасност прети и од зле мисли која мења и изопачује и ум и срце и душу човека. Ми до Христа нисмо знали ни шта је љубав ни шта је правда, јер Бог воли праведнике да би их још више учврстио у вери, а грешнике не би ли се и они обратили и дошли до познања истине и правде”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

На крају је владика нагласио да човек може да изгуби све у животу, али веру не сме, јер нас она крепи и носи и у најтежим тенуцима и подсетио на пример праведног Јова.

После свете Литургије уследила је трпеза љубави коју је припремио отац Раденко Гавриловић са својим народом.

Владимир Степановић, ђакон