Одштампајте ову страницу

БЛАГОВЕСТИ У МАНАСТИРУ ДИВОСТИН

БЛАГОВЕСТИ У МАНАСТИРУ ДИВОСТИНУ уторак, 06. априла 2021. године, у навечерје Благовести Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је празнично вечерње у манастиру Дивостин, којим је почела прослава храмовне славе ове свете обитељи.

Епископу су саслуживали архимандрит Алексеј, игуман манастира Светог Луке у Бошњану, протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, протојереј-ставрофор Милић Марковић, протосинђел Лука из манастира Светог Луке у Бошњану, јеромонах Јустин из манастира Саринац, протођакон Иван Гашић и јерођакон Јован (Прокин).

За певницом су појали јерођакон Василије (Старовлах), г. Страхиња Савковић и г. Дејан Костић.

Молитвено учешће је узело бројно свештенство, монаштво и верни народ. На крају вечерње службе Епископ је, по чину мале схиме, замонашио расофорну монахињу Јефимију, давши јој име Јелисавета.
Преосвећени Владика је у својој беседи нагласио значај речи Архангела Гаврила Пресветој Богородици, као и значење које оне данас за нас имају. Пре свега значе објаву доласка спасења роду људском, тј. рођење Спаситеља света, али такође и смерницу и охрабрење човеку данашњице да ће, ако се труди да живи по Богу, чути од Њега благу вест: „Не бој се, ја сам са тобом“. Основ хришћанског живота је молитва да Господ, кога смо крштењем примили, увек буде са нама. Подсећајући на речи тропара Часном Крсту, чије изношење ових дана прослављамо, Владика је позвао да наша молитва буде не само за себе, већ и за сав народ Божији. Заступништво Богородице је моћно и треба јој се молити у свако време, па и ово данашње, да не малакшемо, да се не уплашимо и посустанемо, већ да увек будемо уз Бога, да би Бог био са нама.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Новопострижену монахињу је поучио да се труди да, по моћи својој, испуни завете које је дала. Монаштво је анђеоски лик и треба слушати анђела којег добијамо, јер нас он води путем спасења. Монаштво је добровољни избор подвига и покајања као начина живота, али је и позив на усавршавање у меру раста пуноће Христове. Послушност Богу и Цркви је начин освећења за монаха. Монаштво је призвање које треба чувати и у време искушења, кроз узајамну молитвену подршку, пост, а пре свега кроз смирење и страх Божији.

Сутрадан, 07. априла, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је освештао новосаграђену палионицу свећа, а затим служио Свету архијерејску Литургију, уз саслужење протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, протојереја-ставрофора мр Рајка Стефановића, протојереја Срђана Тешића, протојереја Милана Петровића, протојереја Синише Раденковића, јереја Дејана Марковића, јерођакона Јована (Прокина) и јерођакона Василија (Старовлаха).

Литургијски су одговарали г. Страхиња Савковић и г. Дејан Костић.

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић је у беседи на празнично Јеванђеље осветлио неколико битних момената Тајне нашег спасења, а објава те Тајне је управо данашњи празник. Појаснио је да, кад у Цркви говоримо о тајни, не значи да нешто сакривамо, већ насупрот, да објављујемо нешто што је по својој природи тајинствено и скривено. Ми, хришћани, верујемо да постоји тајинствена димензија космоса која се састоји у жељи Бога да сва створења постоје и да буду жива. Ту тајинственују димензију света ми кроз различите Свете Тајне откривамо, са жељом да у њима сви учествујемо. Човек, као друштвено биће, непрестано је у неком виду комуникације са другим људима, осталом творевином, као и са Богом. Међутим, комуникација је ретко једноставна и искрена, често је компликована и води скривању и неразумевању. На почетку нашег спасења је разговор између Богородице и Архангела Гаврила, који је такође могао да крене у другом смеру од онога који је записан. Најпре страх Богородице због неразумевања Архангеловог поздрава, а потом и непознаница како би се та њој објављена тајна могла збити. Међутим, Богородица је нашла благодат пред Богом не случајно, већ тиме што је од детињства градила чврсту везу љубави према Богу и стога прихвата тајну бесеменог зачећа са апсолутним смирењем и осећањем немоћи, препуштајући се у потпуности вољи Божијој. О. Зоран је актуализовао ову јеванђелску перикопу на живот хришћана данас, указујући на начин како се гради однос између човека и Бога, дакле, умножавањем љубави и смирењем које иде до поништења сопствене воље, препуштености с потпуним поверењем вољи Божијој.

Беседа протојереја-ставрофора проф др Зорана Крстића, ректора Богословије “Светог Јована Златоуста” у Крагујевцу

По завршетку свете Литургије, у којој је Преосвећени Владика пререзао славски колач, уследила је трпеза љубави.