ЕВХАРИСТИЈСКО САБРАЊЕ У МАНАСТИРУ КАСТАЉАН

ЕВХАРИСТИЈСКО САБРАЊЕ У МАНАСТИРУ КАСТАЉАНУ девету недељу по Духовима, 22. августа 2021. године, на дан Светог апостола Матије и Светог мученика Антонија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Кастаљан у Неменикућама.

Преосвећеном Епископу саслуживали су: протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, јеромонах Серафим – настојатељ манастира Тресије, јеромонах Дионисије – настојатељ манастира Свете Петке у Сибници, архиђакон Марко (Марковић) – сабрат манастира Тресије, протођакон Иван Гашић и ђакон Филип Јовановић.

Након прочитаног Јеванђелског зачала по Матеју Преосвећени Владика је произнео богонадахнуту беседу поучавајући окупљени верни народ. Он је том приликом рекао да нас је данас сабрала благодат Божија да на овим порушеним темељима манастира Кастаљана, манистира који је најстарији у Шумадији, да у њему служимо Свету Литургију и да у њему приносимо Господу молитве за све и свја. Да замолимо Господа да нам Он буде Спаситељ или боље речено да нам Он постане Спаситељ и да му завапимо, као што је завапио Свети апостол Петар, како смо и чули у данашњем Светом Јеванђељу. Свети аопостол Петар је посумњао у Господа оног тренутка када је скренуо поглед са Њега, са Онога који једино може да спасе, а онда се и уплашио видевши буру, али је тада и завапио рекавши “Господе, спаси ме!” (Мт 14,30). Господ јесте љубав, и из те љубави не жели да било ко страда, већ жели да се сви спасу и да дођу до познања Истине.

Данас смо се успели на ову Кастељанску гору да се Богу помолимо, овде где су се вековима људи молили, где су вековима монаси проводили ноћ и дан у сузном покајању и молитви. Овај манастир јесте освештано место, јер је манастир сав заливен молитвеним сузама и обливен молитвама, подвигом и постом оних монаха који су овде живели. Порушени зидови овога манастира нас вековима опомињу и моле да их одбранимо од корова, да их избавимо од затрпаности ове земље и да их тако спасемо како би се у њему поново служила Божанствена Литургија. Богу хвала, направљен је корак ка томе да овај манастир заблиста, да га обновимо. Али да би он заблистао треба ми да заблистамо, браћо и сестре, животом у Богу и по Богу, како би тада, градећи и обнављајући ову светињу сами себи обнављали. Јер човек који себе не обнављала брзо зараста у коров духовни и пропада. Стога се надам и верујем у Бога и верујем у добре људе да ћемо ову светињу обновити. Стога треба да будемо срећни, да будемо Богу благодарни што је нама, нашој генерацији дато да обновимо ову светињу и да се придружимо светим прецима нашим који су градили и обнављали наше светиње које су данас наши биљези, које су наше тапије које нам говоре ко смо и шта смо. Данас се радује Свети краљ Милутин са Светим Георгијем коме је и посвећена ова светиња, радују се и наши свети преци, а највише ће се обрадовати ако себе узидамо у ове зидове. И ова светиња као и апостол Петар вапе, а и ми треба да завапимо Богу да нас Господ спасе.

Данашње Свето Јеванђеље које смо чули поучава нас да у свим нашим невољама које нас сналазе у животу једино што не смемо да изгубимо јесте вера. Јер ако веру изгубимо изгубићемо Бога, јер се Бог вером усељава у срца наша. Не смемо да изгубимо веру чак ни онда када почнемо да тонемо из ко зна којих наших људских слабости, грехова и падова, већ да верујемо у Бога да Он хоће да нас спасе и да стално тражимо руку Божију која је ка нама испружена и да се за њу и прихватимо. Господ је нама у свему најбољи пример. Пример у томе како треба да се молимо, како треба да постимо, Он нам је пример у дуготрпљењу, у смирењу, и зато на Господа треба да се угледамо па ћемо онда кроз Господа видети најбоље себе и тада ћемо почети да се исправљамо. Јер потребно нам је поправљање, потребно нам је покајање, потребно нам је преображење. Потребно је да се обратимо Господу и да кажемо “Господе,спаси нас”, а то увек и изговарамо када се молимо и када служимо Свету Литургију, тј. када кажемо “Господе помилуј”, а то значи Господе помози, Господе спаси, Господе избави, то значи Господе сачувај, а сачуваће нас Господ само ако ми то желимо и радимо на томе да нас Бог сачува и да нас Бог спасе, јер наше спасење јесте једино у Господу који невидљиво хода по мору нашег живота и који нас позива да се прихватимо Његове руке, како би нас рука Његова водила и руководила.

Зато, заблагодаримо данас Господу Богу и помолимо му се са ове кастаљанске горе да нам помогне, јер помоћ Његова нам је свима потребна. Нека нам свима буде Богом благословено данашње сабрање и Света Литургија коју заједно служимо и да овом Литургијом призовемо благослов и благодат Божију на све нас и на ове темеље овога манастира, и да замолимо Господа и добре људе да ова светиња што пре пропева па ће и Господ пропевати у нама”, закључио је Епископ Јован.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије Преосвеће Епископ Јован одликовао је орденом вожда Карађорђа Господина Вујадина Радовановића из Младеновца, а орденом Светих новомученика крагујевачких Господина Димитрија Радомана из Београда, у знак признања за велику љубав према својој Светој Цркви коју су указали манастиру Кастаљану у Неменикућама.

Сабрање је потом настављено трпезом љубави коју је за све присутне припремио протојереј Новак Илић са својом породицом.

Вероучитељ Бојан Миленовић