Беседећи верном народу Владика Јован је рекао:

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Нема човека кога нису сналазиле разне муке, искушења, болести, туге и они који су остали чврсти у вери они су све те невоље уз помоћ Божију савладали. Знали су да Господ неће никада човека оставити само ако човек не остави Бога, у ма каквим се тренуцима човек налазио. Нажалост и они на које наилазе све те невоље, кад им ослаби вера, падају у очајање и мисле да немају више зашта да се боре. Међутим Господ нам у свом Светом Јеванђељу даје утеху у свакој прилици и у свакој невољи. Па и када нас снађу невоље, патње и муке, Господ нас обавештава да ко претрпи до краја, тај ће се спасти. Како би то Руси рекли, крај или конац дело краси. Дакле ко претрпи до краја, тај ће се спасти. И чули смо у данашњем Јеванђељу како Господ говори о свршетку света, о искушењима и о невољама и у овим речима Господ упозорава каква невоља и времена долазе на Земљу услед одступништва од вере и од Бога. Господ позива да останемо јаки у вери. Господ нас позива на одважност, да не одступимо и да не поклекнемо. Зато каже верујте и ко претрпи тај ће се спасити. Господ нас опомиње да се чувамо очајања. Очајање је последња степеница до које човек још има разума, али ако падне у очајање повратак разуму је јако тежак. Господ каже да иако ће се многи саблазнити, као што рекох поједини се саблажњавају и одустају од вере, ипак увек има оних који остају јаки у вери и који све невоље и потешкоће лакше подносе јер имају веру јер знају да ће Бог наградити свакога ко издржи до краја. А чиме ће нас Бог наградити? Наградиће нас венцем Христове славе. У ствари наградиће на Царством Небеским, рајем. Али на стално позива на трпљење. Трпљење је важна врлина у животу човека. Трпљење је значајно за наше спасење. О томе нам најбоље говоре Свети Оце. Трпљење је по њима дом душе, јер душа живи у трпљењу, а душа се храни врлином смирења. И док се душа храни светом храном смирења, душа може обитавати у дому трпљења. Наш добри и честити народ је имао изреку по овом питању: Није јунак онај који удара, већ онај који трпи. Најбољи пример трпљења је Господ Исус Христос. Он је трпео од рођења до Васкрсења. Погледајте и читајмо Свето Писмо па ћемо видети шта су људи Њему Богу учинили, онда када је показао трпљење. И зато Свети Оци саветују да благодаримо Богу за све па и за невоље које нам се шаљу па да у молитви својој исповедамо како јесмо достојни невоља и искушења због наших грехова. Тако нам они саветују да прихватимо невоље јер ће нам послужити ако имамо веру и смирењу да мало сагледамо себе и кажемо, да је то дошло због нас и због наших грехова. Грех није увек узрок болести, али се ми због наше пале и оболеле природе бринемо да побољшамо наш земаљски живот, али треба да знамо да нас Бог усмерава на вечни живот. На тај начин ми би смо заборавили да немамо искушења. У овом животу ми је добро, не сетим се вечног живота, не сетим се ни Бога, али шта буде када дођу невоље и када нестане овоземаљског уживања. Е тада се сећамо Бога. Да немамо тај потресан овоземаљски живот не би се тако често сећали Бога и свега што је учинио за нас. Зато када смо у невољи која нам промисао Божији шаље да би нас подсетио да је све привремено у овом животу. Зато треба бити јак у веру. Промисао шаље невоље да главна наша брига у овоме свету буде како да се спасемо и задобијемо вечни живот. Ако су нам мисли увек усмерене ка спасењу, онда ћемо задобити вечни живот. Ако нас вера крепи и снажи да се сетимо оних дивних речи из Светог Писма да Господ ако воли човека, он га и грди. Али Он не грди човека да га погуби већ да га подсети да је његово назначење спасење и вечни живот. Зато нам у животу често треба трпљење. Зато западамо у искушења где нам један говори једно, други друго, међутим нама треба трпљење. У ствари шта је то трпљење. Трпљење је спасење. То је највећа и најсветија истина. Дакле то нам је најбоље показао Господ наш Исус Христос који је у исто време Бог, али и Бог трпљења. Ако смо отрпели и истрпели онда ћемо добити награду. Позвани смо да трпимо све до Његовог другог доласка. Тајна нашег трпљења је у Богољубљу и човекољубљу. Ниједну Јеванђелску врлину човек не може стећи ако се није наоружао трпљењем. Ако се није наоружао Христом, светим тајнама, врлинама. Ђавола не треба побеђивати чудесима, већ безазленошћу и трпељивошћу. То је оно што највише узнемирава нечисту силу. Зато је Господ у том трпљењу наш узор и зато је рекао када те куну ти благосиљај. У хришћанству је скоро све парадоксално. Када те бију праштај. Када те мрзе, љуби, воли. Трпљењем побеђуј мучитеља тиме што ћеш враћати добрим на зло. На све то Господ ће нам додати трпљење да истрпимо само не смемо да изгубимо веру. Треба стално да имамо у мислима да је Бог и у нама и да је Бог поред нас. Да Он неће никада допустити ни невоље ни патње ни болести које на можемо издржати. Само ако немамо вере онда онај који нема вере он брзо пада, тоне, брзо се предаје. Зато Христос даје смисао нашем страдању и каже који претрпи до краја благо њему. Које је то благо? Благо Царства Небеског, живот вечни, где нема ни туге, ни плача, ни уздисаја, само радост у Господу. Зато нека нам Господ даје да се наоружамо трпљењем и да знамо и кад трпимо да то трпимо да се сетимо како је Господ трпео ради нас све. Зашто ми да не отрпимо поступак неког човека, јер ако имамо веру и трпљење, не бојмо се. Победићемо све и непријатеље наше. Бог вас благословио!

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

протођакон Мирослав Василијевић