За време византијског цара Алексија Комнина у Цариграду је дошло до несугласица и препирки међу људима, који је од ове тројице светитеља највећи. Једни су говорили да је то Свети Василије, због његове храбрости и чистоте, а други су мислили да је то Григорије Богослов, због дубине и висине његовог ума у богословљу, а трећи су мислили да је то Свети Јован, због своје красноречивости. По промислу Божијем ове расправе су престале када су се у сну ова три светитеља јавили евхаитском епископу Јовану и рекли му: „Ми смо једно у Богу, као што видиш и нема у нама ништа противречно. И међу нама нема ни првог, ни другог, него ако једног споменеш, одмах су ту и друга двојица“. Светитељи су саветовали епископа Јована да се престане са деобом оних који се споре и препиру око њих, и да се састави заједничка служба и заједнички празник за њих и тада је установљен празник Света Три Јерарха.
У навечерје овог дивног празника Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је бденије у Саборном храму у Крагујевцу, уз саслужење братства Саборног храма.
На сам дан празника Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој цркви.
