Чланци поређани по датуму: субота, 31 јануар 2009

УЧЕЊЕ СВЕТОГ АТАНАСИЈА ВЕЛИКОГ О СТВАРАЊУ СВЕТА

Као и код Оригена, кључ за богословље светог Атанасија је његово учење о стварању света. У Оригеновом систему акт стварања догађа се у вечности и стварање је пројава саме суштине Бога. Бог по својој природи не може да не ствара, па зато Он ствара одувек, вечно. Од њега створена створења находе се у вечном општењу са Творцем: и управо у овом негирању времена – налази се основна слабост у Оригеновом учењу. Уколико Бог не ствара свет слободно, него због своје „суштине“, уколико створени свет нема реално, независно битовање, разумна створења су лишена истинске слободе, она као да су привезана за свога Творца, час отпадајући од Њега, час изнова се неизбежно враћајући созерцању Његове божанске суштине. У таквом систему наш живот, наша човечанска историја нема реалног смисла: повратак пале творевине ка Творцу предодређен је одувек, и у том кружном кретању нема места истинској слободи – ни божанској, ни слободи стварања.

У суботу 31. јануара 2009. Црква је празнује Светог Атанасија Великог, архиепископа Александријског једног од највећих Отаца Цркве Христове, или како га хришћанско предање назива «стуб Цркве» и «отац Православља».

Атанасије Велики је рођен у Александрији око 295. г. Био је ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на I Васељенском Сабору. На овом сабору Атанасије се прославио својом ученошћу, благочешћем, и ревношћу за Православље. Он је врло много допринео, да се Аријева јерес сузбије а Православље утврди.