Чланци поређани по датуму: понедељак, 07 децембар 2020

ПАНАЈОТИС Ј. СКАЛЦИС: НАЧИН ПРИЧЕШЋИВАЊА ЛЖИЦОМПанајотис Ј. Скалцис
Професор Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну

Смисао и предобраз лжице

Реч “λαβίς” (хватаљка, машице, лжица) од глагола λαμβάνω (узимати), означава алатку којом се узима нешто, нпр. хватаљку [1]. У литургијску праксу ушла је из Старог Завета, и то из Исаијиног виђења, који је примио пророчки дар кроз ужарени угљен који је један од серафима узео машицама са олтара, и ставио га на усне пророку [2]. Овај чин предображава свето Причешће. “Онако како је један од серафима узео угљен и дао га Исаији, исто тако и свештеници узимају хлеб, дакле тело Господа Христа и дају га народу” («Ὧσπερ Σεραφείμ ἔλαβε τόν ἄνθρακα καί δέδωκε τῷ Ἠσαΐᾳ, οὕτως καί οἱ ἱερεῖς λαμβάνουσι τόν ἄρτον, ἤτοι τό Δεσποτικόν σῶμα καί διδόασι τῷ λαῷ») [3]. Тако је израз “λαβίς” (хватаљка, машице, лжица) постао познат у целој историји литургике – евхаристијског живота Цркве, разумеван пак различито на практичном нивоу у различитим историјским периодима, све док није преовладао у облику који познајемо данас као кашичица.

ПРЕОСВЕЋЕНИ ВЛАДИКА ЈОВАН: “НЕВОЉЕ ЋЕ ПРОЋИ, АЛИ ТРЕБА ДА ИЗДРЖИМО И ДА СЕ ОДРЖИМО КАО ЉУДИ БОЖИЈИ”

Седмога децембра, када наша света Црква прославља свету великомученицу Екатерину и великомученика Меркурија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Архиепископије београдско-карловачке, Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Преосвећеном су саслуживали: протојереј ставрофор др Зоран Крстић, јереј Иван Антонијевић, јерођакон Василије (Старовлах), и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су: ипођакон Милош Коцић, и богослов Василије Тешић.

rabrenovac radovanУпокојио се у Господу дугогодишњи члан Црквеног одбора парохије течићко-рабеновачке при храму Светог Архангела Гаврила у Рабеновцу господин Радован Станојевић.

Радован је рођен 9. септембра 1947. године у селу Течић недалеко од Рековца. Имао је тешко детињство у ком је немаштина имала последњу реч. После неколико година рада у Србији одлази у иностранство, где стиче пензију.