Чланци поређани по датуму: август 2020

У суботу, 8. августа 2020. године, када наша Света Црква прославља преподобномученицу Параскеву, у селу Сиљевица недалеко од Рековца уз присуство великог броја верног народа и деце, Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Г. Јован служио Архијерејску Литургију поводом храмовне славе.

Владики су саслуживали свештеници: Архијерејски намесник левачки протојереј-ставрофор Милић Марковић, протојереј Драгослав Цветковић, протођакон Иван Гашић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакон Александар Цветковић.

Света Преподобномученица Параскева Римљанка се родила у Риму у другом веку и живела је у време цара Антонина. Оставила је великог духовног трага у Италији својим мисионарењем, а њен култ се често мешао са истоименом светом Параскевом која се слави 27. октобра по новом календару. То се најочигледније види по самом називу који јој је народ наденуо-Трнова Петка. Наиме, тог дана се слави и пренос моштију поменуте свете Параскеве Епиватске из Трнова и у Трново.

У суботу, 8. августа, када наша света Црква молитвено прославља Преподобно мученицу Параскеву – Петку и Светог Саву Трећег архиепископа српског, верни мештани села “Сепци” предвођени својим свештеницима опленачког намесништва, активно су учествовали у литургијском сабрању, у храму посвећеном преподобној мученици Параскеви – Петки.

Литургијским сабрањем началствовао је архијерејски намесник опленачки и в.д. архијерејског намесништва рачански протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић уз саслужење пароха трнавског протојереја-ставрофора Слободана Богојевића, протојереја Ненада Савића и пароха винчанског протонамесника Ђорђа Радишића.

Ова преподобномученица Параскева живљаше у време цара Антонина. Она се роди у Риму од хришћанских родитеља Агатона и Политеје који ревносно држаху заповести Господње. Пошто беху бездетни они се непрестано мољаху Господу да им да једно дете. А Господ који твори вољу оних који Га се боје дарова им женско чедо, коме они на светом крштењу дадоше име Параскева, пошто се роди у петак.

Упокојио се у Господу велики и добри старац, схиархимандрит Јован (Маричић), старешина Манастира Тресије. Нека му Господ дарује вечни помен и Царство Небеско!

Заупокојена Литургија почиње сутра, 8. августа 2020. године, у 9 часова, а опело у 15 часова у манастиру Тресје (космајско намесништво).

Са светима упокој Христе, душу слуге Твога, где нема болести ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни.

У четвртак 6. августа 2020. године, на крагујевачком гробљу Бозман, служени су Света заупокојена Литургија и опело новопочившем служитељу Божијег олтара протојереју-ставрофору Сави М. Арсенијевићу (1954-2020.), доскорашњем Архијерејском намеснику лепеничком и левачком и пароху при Старој Милошевој цркви у Крагујевцу.

Са вером и надом у Васкрсење, Епархија шумадијска обавештава јавност да jе 4. августа 2020. године у Господу уснуо протојереј-ставрофор Саво М. Арсенијевић пензионисани парох крагујевачки при Старој цркви и доскорашњи Архијерејски намесник Лепенички и в.д. Левачки.

Опело протојереју-ставрофору Сави М. Арсенијевићу биће служено у храму Васкрсења Господњег на крагујевачком гробљу Бозман у четвртак 6. августа 2020. године са почетком у 10 часова, после Свете Литургије, која почиње у 9 часова.

Вечан ти спомен, достојни блаженства и незаборавни прота Саво!

Дана 4. августа 2020. године, када наша Света црква прославља Свету равноапостолну Марију Магдалину, Његово Преосвештенство епископ шумадијски господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драча, поводом славе манастирске капеле која је посвећена овој светитељки.

Епископу су саслуживали: игуман манастира Бошњане архимандрит Алексеј, сабрат манастира Бошњане протосинђел Лука, протојереј-ставрофор Зарије Божовић, протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, јерођакон Јован (Прокин) и јерођакон Василије (Старовлах).

Дана 2. августа, када наша Света Црква прославља успомену на Светог Пророка Илију, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је у селу Гараши код Аранђеловца служио Свету Архијерејску Литургију.

Његовом Преосвештенству су саслуживали Архијерејски намесник орашачки, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, протојереј-ставрофор Драгомир Кеџић, протојереј Милован Ранковић, протонамесник Стефан Франовић, јерођакони Василије (Старовлах) и Јован (Прокин) и ђакон Александар Бабић.

Свети храм посвећен Светом пророку Илији, који се налази на старом гробљу у Смедеревској Паланци потиче још из доба кнеза Милоша Обеновића, скоро 200 година, и краси ову шумадијску варошцу.

Храм се првобитно налазио на месту данашњег храма Преображења, а када је овај храм сазидан, црква брвнара је премештена на градско гробље, где и данас и ако стара, достојанствено стоји и одолева зубу времена чекајући своју обнову и пуну литургијску употребу.

“Радуј се, свети деспоте Стефане, надо наша небеска,
Јер си богатством духовним обогатио род Српски”

У суботу, 1. августа, када наша Црква молитвено прославља Преподобну Макрину, Светог Деспота Стефана и Преподобну Евгенију (Лазаревић), на радост свештенства и верника космајског намесништва, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован началствовао је Евхаристијским сабрањем у храму посвећеном Светом Деспоту Стефану, у селу Бабе. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, парох неменикућски протојереј Новак Илић, парох сопотски протонамесник Горан Лукић, ђакон Филип Јовановић и јерођакони Јован (Прокин) и Василије (Старовлах).

На празник Светог деспота Стефана Лазаревића, 1. августа 2020. лета Господњег уснуо је у Господу академик Димитрије Стефановић (1929-2020), човек који је целога живота са пуно љубави и жртве служио Цркви и своме народу.

Новопрестављени академик Димитрије Стефановић је рођен у Панчеву 25. новембра 1929. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на Одсеку за германистику (енглески и немачки) 1955, а на Музичкој академији у Београду на Одсеку за музикологију, 1956. У Оксфорду је на Линколн колеџу магистрирао и докторирао. У Музиколошком институту САНУ прошао је кроз све степене научних звања. Директор Института био је од 1979. до 2001. За дописног члана САНУ изабран је 1976, а за редовног 1985. За дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу био је изабран 1986, a за дописног чланa Словенске академије знаности и уметности у Љубљани 1987. Стални је члан сарадник Матице српске у Новом Саду (1987), а секретар је Одељења за сценске уметности и музику од 1991. Члан је Управног одбора Матице српске.

И ове године, 1. августа 2020. године, прослављена је храмовна слава у болничком храму Светог Деспота Стефана Високог у Смедеревској Паланци.

И ако у отежаним условима ове године, због пандемије вируса COVID- 19, храмовна слава је прослављена свечано.