Чланци поређани по датуму: август 2020

О. ДОСИТЕЈ ХИЛАНДАРАЦ: ПРЕОБРАЗИМО СЕБЕ РАДИ СУСРЕТА СА БОГОМУ манастиру Светог Георгија у Ћелијама колубарским на дан Светог Преображења Господњег, 19. августа 2020. године, свету службу Божију служио је јеромонах Доситеј Хиландарац, игуман ове светиње Богом спасаване Епархије шумадијске.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ ПРЕОБРАЖЕЊА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИНа дан храмовне славе, у храму Светог Преображења Госодњег у Смедеревској Паланци, Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију.

Епископу су саслужиали протојереј – ставрофор Велибор Ранђић, протојереј – ставрофор Драгиша Савић, јеромонах Петар (Драгојловић), протонамесник Драган Милутиновић, протонамесник Слободан Сенић, јереј Милан Кеџић, протођакон Иван Гашић, јерођакон Јован (Прокин), јерођакон Василије (Старовлах), ђакон Владимир Степановић, као и многи народ Смедеревске Паланке.

ЛИТУРГИЈА У САБОРНОМ ХРАМУ НА ДАН ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТАУ Саборном храму у Крагујевцу на дан Преображења Господа Исуса Христа 19. августа 2020. године, Свету Литургију је служило братство Светоуспењског храма.

Верни народ се сабрао на заједничкој молитви - Литургији, где се на најдивотнији и најчудеснији начин спајају небо и земља, где се уз молитвену симфонију приноси најсветија бескрвна жртва којом се прославља Бог у Тројици. Окупљени на заједничкој служби, народ са свештенством је прославио дан Христовог Преображења, дан када је пре 2000 година Господ Исус Христос својим ученицима показао своју Божанску славу, показао им да је он заиста прави Бог.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И ПАРАСТОС КРАЉУ ПЕТРУ I НА ОПЛЕНЦУПоводом 99 година од упокојења Краља Петра I Карађорђевића, 16. августа 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију и парастос Краљу Петру I у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

Саслуживали су архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј – ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј Ненад Савић, протонамесник Дејан Динић, протонамесник Остоја Пешић, јереј Обрад Видаковић, протођакон Иван Гашић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакон Стеван Илић.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ПИНОСАВAУ суботу 15. августа 2020. године, када наша Света Црква молитвено прославља пренос моштију Светог архиђакона и првомученика Стефана, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Пиносави.

Епископу су саслуживали протојере–ставрофор Велибор Ранђић архијерејски намесник јасенички, протојереј-ставрофор Раденко Гавриловић, игуман манастира Пиносаве јеромонах Петар (Драгојловић), протојереј Дејан Бркић, јереј Марко Аћимовић, Бојан Стојадиновић, протођакон Иван Гашић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакон Владимир Степановић.

СЛАВА КАПЕЛЕ МАНАСТИРА НИКОЉЕУ суботу, 15. августа 2020. године, када молитвено прослављамо Пренос моштију Светог Архиђакона Стефана, у манастиру Никоље служена је Литургија поводом славе манастирске капеле.

Литургијским сабрањем началствовао је архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић. Саслуживали су протојереј – ставрофор Слободан Богојевић, протојереј Ненад Савић, протонамесник Бранимир Товиловић, протонамесник Дејан Динић, протонамесник Остоја Пешић и ђакон Стеван Илић.

jerejmarkojeftic

“Најпре крв у Београду, па крв у Бијељини, па крв у Сарајеву, па крв у Младеновцу, па, како чујем, синоћ крв у Ваљеву! О, Боже велики, какви су греси наши, да нас све ово постигне? Ако су Срби морали гинути у рату, зашто да гину у миру? Ако су нас убијали непријатељи, зашто да нас убијају православни синови?”

(Одломак из беседе светог Николаја Жичког изговорене недељу 29. августа 1937. године у Горњем Милановцу)

СЛАВА КАПЕЛЕ ПРИ СТАРОЈ МИЛОШЕВОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУУ први дан Великогоспојинског поста, 14/1. августа, када наша Црква прославља Изношење Часног Крста и Свете мученике Макавеје, епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе посвећене данашњем празнику у Старој цркви у Крагујевцу.

Епископу су саслуживали архијерејски намесник лепенички, протојереј Срећко Зечевић, старешина храма и архијерејски намесник Левачки протојереј – ставрофор Милић Марковић, протојереј Срђан Тешић и јереј Стефан Дамјановић.

ПОСЕТА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ГОСПОДИНА ИРИНЕЈА ПРЕСТОНОМ ГРАДУ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ - КРАГУЈЕВЦУУ четвртак, 13. августа 2020. године, Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, посетио је Саборни храм Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу.

Верни народ и свештенство Архијерејског намесништва крагујевачког и лепеничког са својим архипастиром Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским Господином Јованом, дочекали су и срдачно поздравили долазак поглавара и предстојатеља Српске православне цркве. Патријарх Иринеј се захвалио на дивном дочеку, и поделио свој архипастирски благослов свештенству и верном народу града Крагујевца.

СВЕТИ ИЗДАНЦИ ВЛАДАРСКЕ ПОРОДИЦЕ

Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или “друга Студеница”, маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

ПРЕПОДОБНА АНГЕЛИНА - МАЈКА НЕБЕСКЕ ДОБРОТЕ И МИЛОСТИ! Теби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, Мајко наша, да се спасемо од зла овога света како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули: Радуј се, Преподобна Ангелина, Мајко небеске доброте и милости! Ова Света и Преподобна Ангелина беше кћи благочестивог и православног кнеза албанског Аријанита из елбасанског краја, а свастика славног Ђурђа Скендербега. Живитељи те области, зване још и Скендерија, беху хришћани, већином православни, јер тада још не беху потчињени агарјанском ропству и отаџбина се њихова слављаше победом вере и оружја. У двору кнеза Аријанита расла је млада кћи његова Ангелина у страху Божјем и побожности, упућујући вољу своју и све своје духовне дарове на творење воље Божје. Име њене мајке није познато, но и она је сигурно била веома побожна и честита кад је тако хришћански дивно васпитала кћер своју у еванђелском учењу и владању. Још од детињства се на Светој Ангелини видео прст Промисла Божјег који ју је припремио за подвиге који су јој предстојали у њеном будућем животу. У то време у албанске крајеве дође као изгнаник деспот српски Стефан Слепи, други син деспота Ђурђа Бранковића (1427.-1456.). Њега и његовог старијег брата Гргура Турци су 1441. године затворили и ослепили, па их после 1444. године слепе вратили у очев дом. По смрти њихова оца, деспота Ђурђа, владаше неко време Србијом њихов најмлађи здрави брат Лазар (1458.), а онда деспотом постаде овај блажени страдалник Стефан (док се његов старији брат, слепи Гргур, замонашио у Хиландару где је као монах Герман и умро, 16. октобра 1459. године, и погребен). На два месеца пред пад српске престонице Смедерева, због опште разјадињености и разбијености српског народа, "неки ђаволом управљани људи слагаше како је тобоже деспот Стефан неко зло учинио, те га истераше далеко из отачаства својега, да тако у туђини многе беде и невоље поднесе". Праведни Стефан се тада преко Будима повуче код своје сестре Катарине, цељске грофице, а од ње отиде у Дубровник, па одатле у Албанију да тамо потражи себи безопасно пристаниште. Дошавши у Албанију на њему се зби реч Господња: Господ штити дошљака (Пс.145,9), јер њега кнез Аријанит усрдно прими као брата и пријатеља. Па пошто се боравак деспотов код њега продужи тако да он постаде као домаћи, чесна кћи кнежева Ангелина у срцу своме заволе слепога Стефана, као некада Косара праведног краља Владимира, и замоли од родитеља благослов за брак са Стефаном. Родитељи дадоше свој пристанак и благослов, те се Ангелина венча са Стефаном у Скадру 1461. године, пошто у души својој жељаше да у свему дели судбину са изгнаним праведником слепим деспотом Стефаном. Из овога Богом и родитељима благословеног брака њиховог родише им се синови Георгије (Ђорђе) и Јован, и кћи Мара. Док су деца расла у добрим наравима и васпитању, наиђе на њих нова злоба и нова несрећа. Безбожни Агарјани нападоше и на ту хришћанску земљу и пред собом све убијаху и уништаваху. Због тога се Стефан и Ангелина склоне са децом својом у Италију, у област Фурланију на северу (подручје Тршћанског залива). Ту се блажени и праведни деспот Стефан упокоји у Господу (9. октобра 1476 године), и би прослављен од Бога јављањима светлости на гробу и нетрулежношћу тела својега. Праведна и верна супруга његова, блажена Ангелина, оставши удова нуждаваше се у основним потребама за живот, јер њу и њену сироту децу притискиваше и сиротиња и туђина. Да би олакшала деци својој она се обрати с молбом угарском краљу Матији и он се смилова и даде њој и синовима њеним на уживање сремски град Купиново на Сави. Узевши са собом нетрулежне мошти свога супруга Стефана, Света Ангелина са децом својом дође преко Беча и Будима у Купиново и тамо у цркви Светог апостола и еванђелиста Луке чесно положи Стефанове мошти (15. фебруара 1486. године). Мађарски краљ Матија подарио је био старијем сину Ангелинином Ђорђу титулу деспота и неке сремске области, но он се убрзо тога одрече у корист свога млађег брата Јована и сам се замонаши (1495. године) у манастиру Купинову, добивши на монашењу име Максим. Но ускоро затим умре млади деспот Јован (1502.), те Света Ангелина и Максим, заједно са Стефановим и Јовановим моштима, преселише се код влашког војводе Јована Радула, где свети Максим би хиротонисан за Митрополита влахозапланинског. Ту Максим измири војводу Радула са молдавским војводом Богданом и заједно са мајком му Светом Ангелином учинише они у тим крајевима многа добра дела. Неколико година касније, Света Ангелина се са сином Максимом врати у Срем. Свети Максим постаде Митрополит београдски и сремски и заједно са мајком својом Ангелином подиже на огранцима Фрушке Горе у Срему свети манастир Крушедол и посвети га Благовештењу Пресвете Богородице. Ту Свети Максим пренесе из Београда своју епископску столицу и на тај начин обнови Сремску архиепископију. Ускоро и он почину у Господу (1516. године, 18. јануара, када се и слави његов спомен) и би погребен у својој задужбини Крушедолу. Преподобна мати наша Ангелина прими овде у Срему свети и анђелски монашки чин, у женском манастиру код Крушедола, задржавши на монашењу исто име Ангелина (што значи: Анђелска). Од почетка свога земног живота она се усрдно подвизаваше на спасење своје душе, но сада приложи труд труду и подвиг подвигу. Сва се предаде молитви, делима милосрђа и оправљању светих храмова и манастира Божјих у Срему. Због свих тих својих многобројних дела, она је, као савршена хришћанка, супруга, мајка и монахиња, од народа с правом добила назив Мајка Ангелина. Поживевши тако свето и богоугодно, она најзад почину од трудова својих и мирно усну у Господу 30. јула 1520. године. Сахрањена би у женском манастиру крај Крушедола, а када после неколико година њено свето тело би објављено, њене свете мошти бише пренете у цркву манастира Крушедола и положене у исти ћивот са моштима светог јој сина Јована Деспота. Ове свете и чудотворне мошти Сремских светитеља Бранковића Турци су заједно са манастиром Крушедолом палили 1716. године, а сачувала се од тада само лева рука Свете Мајке Ангелине. Службу овој Светој Мајци Српској написао је, ускоро по јављању њених чудотворних моштију, један од житеља манастира Крушедола. У овом светом манастиру на дан њеног спомена, 30. јула, бива велики празник и народни сабор. Молитвама Свете Мајке Ангелине нека Господ Свемилостиви и нас помилује и удостоји удела Светих Његових. Амин. Извор: званична презентација СПЦ-аТеби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, Мајко наша, да се спасемо од зла овога света како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули: Радуј се, Преподобна Ангелина, Мајко небеске доброте и милости!

ЗАУПОКОЈЕНА ЛИТУРГИЈА И ОПЕЛО ПРОТОЈЕРЕЈУ-СТАВРОФОРУ ЖИВОМИРУ МИЛОВАНОВИЋУ У ЦРКВИ СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА У КРАГУЈЕВАЧКОМ НАСЕЉУ СТАНОВОУ уторак, 11. августа 2020. године, када наша Црква слави Светог Калиника и Свету мученицу Серафиму, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је заупокојену Литургију у Станову након чега је служио и опело блаженопочившем протојереју-ставрофору Живомиру Миловановићу.

Светој Литургији присуствовао је велики број свештеника и верног народа Епархије шумадијске.

СВЕТА АРХИЈЕРЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЈАГЊИЛУДана 10. августа 2020. године када наша Црква прославља и празнује Свете апостоле и ђаконе Никанора, Прохора, Тимона и Пармена и Преподобног Павла Ксиропотамског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светим апостолима Петру и Павлу у Јагњилу.

Архијереју су саслуживали: протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, јеромонах Петар (Драгојловић), протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, јереји: Ненад Марковић, Марко Стевановић и Иван Ненадовић, протођакон Иван Гашић и јерођакон Василије (Старовлах).

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ЖИВОМИР ЖОЛЕ МИЛОВАНОВИЋУ ноћи између 9. и 10. августа 2020. године уснуо је у Господу протојереј-ставрофор Живомир Миловановић, пензионисани парох становљански и дугогодишњи духовник Клиничког Центра у Крагујевцу.

Заупокојена Лутургија, као и опело протојереју Живомиру Миловановићу биће служенa у храму Светог Великомученика Пантелејмона у Станову у уторак 11. августа 2020. године, са почетком у 9 часова.

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ ЛИТУРГИЈОМ ПРОСЛАВЉЕН ПАТРОН ХРАМА У СТАНОВИУ недељу, 9. августа 2020. године, када наша Света Црква прославља Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Пантелејмона у крагујевачком насељу Станово поводом храмовне славе.

ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА У КЛОКИУ дан када наша света црква молитвено прославља успомену на Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског, у недељу 9. августа ове године, служена је Света Литургија у селу Клока. Литургијским сабрањем началствовао је архијерејски намесник опленачки и в.д. архијерејског намесништва рачанског протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгољуба Ракића и пароха наталиначког протонамесника Бранимира Товиловића.

ПРОПОВЕД ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ШУМАДИЈСКОГ ГОСПОДИНА ЈОВАНА НА ОПЕЛУ АРХИМАНДРИТУ ЈОВАНУ (МАРИЧИЋУ), ИГУМАНУ МАНАСТИРА ТРЕСИЈАУ име Оца и Сина и Светога Духа, часно свештенство, преподобно монаштво, председниче општине Сопот, браћо и сестре!

Нажалост, ево опет, за само неколико дана, отворио се по трећи пут диптих умрлих Епахије шумадијске да упише име овог дивног и скромног игумана свештеног манастира Тресја, оца Јована, док су само пре неколико дана у тај исти диптих уписани игуман манастира Саринца Николај, а и прота Сава Арсенијевић, који су се преставили у Господу. Уз очекивани осећај туге, али не и очајања због растанка са њима, осећамо људски бол што више нису са нама овде на земљи. Али, у исто време осећамо и духовну радост што су они прешли из смрти у живот, тамо где нема ни бола, ни туге, ни страдања и што смо управо у њима ми који овде остајемо, задобили молитвенике пред престолом Божијим.

ОПЕЛО НОВОПОЧИВШЕМ СХИАРХИМАНДРИТУ ЈОВАНУ (МАРИЧИЋУ) У МАНАСТИРУ ТРЕСЈЕНа дан преподобне Параскеве, 08. августа 2020. године, у манастиру Светих архангела Михаила и Гаврила - Тресије на Космају, у Богом спасаваној Епархији шумадијској, служена је света заупокојена Литургија, којом је започео молитвени испраћај схиархимандрита Јована (Маричића) дугогодишњег игумана ове светиње.

Началствовао је јеромонах Петар (Драгојловић) игуман манастира Пиносава, а саслуживали су јеромонах Дионисије настојатељ манастира Св. Петке у Сибници, свештеници Горан Лукић и Никола Симић и јерођакон Јован (Прокин) и ђакон Филип Јовановић, рекао је за Радио "Слово љубве" свештеник Марко Стевановић парох поповићки.