Светих Седам Отрока у Ефесу. Велико гоњење хришћана беше за време цара Декија. Сам цар дође у Ефес, и ту приреди хучно и бучно празновање у част мртвих идола али и грозан покољ хришћана. Седам младића, војника, уздржаше се од скверног жртвоприношења, и усрдно се мољаху Богу јединоме да спасе род хришћански. Они беху синови најугледнијих старешина Ефеских, и њихова имена беху: Максимилијан Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин. Када и они беху оптужени код цара, они се склонише на једно брдо иза Ефеса, зв. Охлон, и ту се скрише у некој пећини. Кад то цар сазна, нареди, да се пећина зазида. Бог пак по далекосежном промислу Своме пусти на младиће један чудноват и дуготрајан сан. Царски дворјани, Теодор и Руфин, потајни хришћани, дадоше узидати и један ковчежић од бакра са оловним плочама, на којима беху исписана имена ових младића и њихова мученичка смрт у време цара Декија. Прошло је од тада преко 200 година. У време цара Теодосија Млађег (408 - 450) наста велики спор око васкрсења мртвих. Јер беху неки што посумњаше у васкрсење. И цар Теодосије беше у великој жалости због тога спора међу верним; и мољаше се Богу цар, да би Бог неким начином објавио истину људима. У то време буре у цркви чобани неког Адолија, који поседоваше брдо Охлон, почеше правити торове за овце, и узимаху камен по камен од оне пећине. Тада се отроци пробудише одсна, млади и здрави какви су и заспали. И то се чудо разгласи на све стране, те и сам Теодосије дође са великом свитом и с умилењем разговараше с младићима. После недељу дана они поново заснуше сном мртвим, да чекају опште васкрсење. Цар хтеде да положи тела њихова у златне ковчеге, али му се они на сну јавише и рекоше му, да их остави на земљи како су били и полегали.
НОВО
Претрага
*-*-*-*-*-*-*
Ако имате предлоге и идеје, молимо Вас, контактирајте нас!
БЕСЕДЕ ЕП. ЈОВАНА
- Одговор шта је најважније у животу налази се у јеванђељу
- Покајање је Васкрсење
- Бити Христов човек значи живети Христом
- Само вера разјашњава тајну доласка Бога у свет
- Мајка увек воли љубављу којом бог воли човека
- Крст је тајна жртвене и самопрегорне љубави Божије
- Само нас молитвени живот достојно приближава Богородици
- Време са Христом је увод у вечност
- Благодат Божију не можемо задобити без подвига
- Дух Хиландара подиже наш дух у свим временима
- На крсту највише осијава Љубав Божија
- Говор на промоцији Зборника о манастиру Каленић
- Наш опстанак је само у заједници кроз Бога и цркву
- Право васпитање – говорење (молитва) Богу о деци и деци о Богу
- Храм и Литургија воде у Царство небеско
- Човек без духа Божијег остаје и без свог духа
- Вером је објашњиво оно што није разумом схватљиво
- Бог подиже све који чезну за спасењем у сусрету са Њим
- На Божић је љубав Божија пошла за човеком који је Богу окренуо леђа
- Молитва је највеће духовно оруђе у васпитању
- Мајка која рађа и васпитава дете најбољи је Божији сарадник
- Дочек чудотворне копије иконе Богородице Млекопитатељнице у Саборном храму
- Путоказ нашега спасења
- Благо онима који живе по вечној речи Божијој
- По вери нашој Мајка Божија ће одговарати на наше молитве
- Крстовданска беседа у Чумићу
- Беседа у манастиру Тресје
- О верности Богу, људима, о верности себи
- Носите бреме један другога (Галатима 6, 2)
- Идем да вам припремим место!
- Беседа на отварању изложбе икона св. ап. Павла у Јагодини
- Божијем незабораву придружимо и људски
ИНТЕРВЈУИ
- ТЕМНИЋКО НАМЕСНИШТВО У САСТАВУ КРУШЕВАЧКЕ ЕПАРХИЈЕ
- ЦРКВА – РАДИОНИЦА КОЈА ПРЕОБРАЖАВА - Светигора
- Институт Св. Сергија у Паризу - протојереј Никола Црнокрак
- Епископ Јован - Интервју Радију “Златоусти”
- Разговор са схи-архимандритом Јованом, игуманом манастира Тресје
- Интервју са Г. Фотијем, епискпом далматинским
- Интервју са Митрополитом црногорско-приморским Г. Амфилохијем
Изабрани радови Др Зоран Крстић
- ЦРКВА У СРПСКОЈ ЈАВНОСТИ
- МОГУЋНОСТИ ХРИШЋАНСКОГ ТЕОЛОШКОГ МИШЉЕЊА У ПОСТМОДЕРНОСТИ
- ЕУТАНАЗИЈА КАО ДРУШТВЕНО, БИОЕТИЧКО И ХРИШЋАНСКО ПИТАЊЕ
- ВЕРА КАО УСЛОВ ЗА СТУПАЊЕ У КЛИР
- ВЕРСКА ТОЛЕРАНЦИЈА У ВРЕМЕ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ДАНАС
- ЉУДСКА СВЕТОСТ КАО ОБЈАВА СВЕТОСТИ БОЖИЈЕ
- ПРАВА КТИТОРА КАО ИЗАЗОВ ЦРКВЕНОМ ПОРЕТКУ
- МИСИОНАРСКА ДЕЛАТНОСТ У ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ
- СТАВОВИ ЦРКВЕ О ЧЕДОМОРСТВУ (АБОРТУСУ) У МЕДИЈИМА
- PERCEPTION SOLIDARITY...
- TRADITIONAL BELIEVERS...
- IL NUOVO INCONTRO ...
- HOW TO PRESERVE AND...
- IMPACT OF THE ECONOMICAL CRISIS...
- POLITICAL ASPECTS OF RELIGION...
- КЛЕРИКАЛИЗАМ И ЛАИЦИЗАМ — ДВЕ КРАЈЊОСТИ
- ВЕРОНАУКА У СЛУЖБИ ВАСПИТАЊА ЗА ВРЕДНОСТИ
- ТРАДИЦИОНАЛНИ ВЕРНИЦИ КАО ПАСТИРСКИ ПРОБЛЕМ И ИЗАЗОВ
- МОГУЋНОСТИ ТЕОЛОШКЕ УПОТРЕБЕ ПОЈМА СОЛИДАРНОСТ У СРПСКОЈ ТЕОЛОГИЈИ
- СПАСЕЊЕ У СУСРЕТУ
- ВОЛОНТЕРСТВО КАО ИЗРАЗ АУТЕНТИЧНОСТИ ХРИШЋАНСКЕ ВЕРЕ
- ПАСТИРСКА ЦРТИЦА О ТОМЕ ГДЕ ЗЛО ОБИТАВА
- СОЛИДАРНОСТ КАО ТЕОЛОШКИ ПОЈАМ У СОЦИЈАЛНИМ ДОКУМЕНТИМА РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ
- ПРАВОСЛАВЉЕ И МОДЕРНОСТ – СУКОБ ИЛИ САРАДЊА ?
- ЦРКВА ИЗМЕЂУ ЈАВНОГ И ПРИВАТНОГ ДРУШТВЕНОГ СЕКТОРА
- ЦРКВЕНА ДИСЦИПЛИНА ПОД ПРИЗМОМ КАНОНСКОГ ПРЕДАЊА
- АКТУЕЛНИ ЦРКВЕНИ УСТАВ И ПРОЦЕС СЕКУЛАРИЗАЦИЈЕ
- ДРУШТВЕНА ПРАВДА У СВЕТЛОСТИ ПРЕДАЊА
- ЕКОНОМИЈА – НОВА ВАВИЛОНСКА КУЛА
- HISTORIA MAGISTRA VITAE EST
- НЕКИ АСПЕКТИ АКТУЕЛНОСТИ КАНОНА ПРВОДРУГОГ ПОМЕСНОГ САБОРА У КОНСТАНТИНОПОЉУ
- ПАЛАДИЈЕВ ЛАВСАИК И ДУХ ИНДИВИДУАЛИЗМА
- “МАЛИ ЧОВЕК” У ЈЕВАНЂЕЉУ И У УНИВЕРЗАЛНОЈ ДЕКЛАРАЦИЈИ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА
- ПРАВОСЛАВНИ ФУНДАМЕНТАЛИЗАМ И МОДЕРНА
- ОСНОВА СОЦИЈАЛНЕ КОНЦЕПЦИЈЕ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
- СОЦИЈАЛНО УЧЕЊЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТЕОЛОГИЈИ
- СЕБЕДАРНА, ДЕЛОТВОРНА ХРИШЋАНСКА ЉУБАВ