У среду, 23. октобра 2024. године, на дан Светих мученика Евлампија и Евамплије, навршава се 49 година од упокојења блажене успомене првог Епископа шумадијског Валеријана (Стефановића).
Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Литургију и парастос у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу уз саслужење више свештеника и ђакона.
После прочитаног апостола и јеванђелског зачала, Митрополит шумадијски Господин Јован је рекао:
“У име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже вам Бог браћо и сестре!
Апостол Павле каже: Радујте се у Господу јер знате да наш пут води кроз смрт у васкрсење, а васкрсење у живот вечни са Господом нашим Исусом Христом. Отуда, браћо и сестре, без Христа нема вечног живота. Онда нам је све у пролазности. Када смо у Господу, онда смо у вечности – онда смо у рају. Зато, браћо и сестре, Свети Јустин Ћелијски каже да је Христос сверадост, вечна и безмерна радост. Без њега ништа не можемо и ништа не знамо. Заиста, човек без Бога јесте у паклу. Човек са Богом је у рају. Онај који није са Богом онда нема радости. Пакао није ништа друго до одсуство радости. Свети Теофилакт Охридски каже да световна радост и није радост, али у Господу и муке имају своју радост. Дакле, у овоме свету који у злу лежу, потребно је да се чувамо злих паса, то јест људи који се тако понашају. Пас неће ујести домаћина ако је негован, али ако је зао ујешће и домаћина. Тако су се понашали и према Христу. Када се човек испуни Тројичним Богом, онда више не живи себи. У том духу апостол Павле каже: „Не живим ја, него Христос у мени“. Тада човек не располаже сам собом. Предаје се Духу Светоме да га води и руководи. На почетку сваког богослужења призивамо Духа Светога и говоримо: „Усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте“. У крштењу добијамо духовно оружје и Тројичног Бога. На тај начин можемо изаћи на животно бојно поље. Јеванђеље каже да ђаво риче, не би ли некога успео да прождере својим силама. Свети Јован Златоусти каже: „Човече, ниси добио оружје да ленствујеш, него да ратујеш“. Рат се води против греха и против самога себе, пакости, злобе, мржње... Заиста, Бог допушта исушења у животу да би сазнали како се постаје много јачи када Христа носимо у себи. Браћо и сестре, сва искушења побеђујемо Богом, кроз, молитву, пост, добра дела и хришћански живот.
Браћо и сестре, они који нападају Цркву и Јеванђеље, то су они који су само за своје идеје, везани за страсти, везани за све пролазности овог света. Они верују у нека своја божанства. Међутим, све то води ка једноме – служе се лажима или, боље речено, лажним боговима. Они не разликују светињу од несветиње. Светиња је управо савез са Богом. Тако да они који нападају на светињу, они заправо руше савез са Богом.
Ми данас вршимо четрдесетдеветогодишњи литургијски помен нашем Владици Валеријану, првом епископу шумадијском. Живот владике Валеријана није био лак, већ трновит. Он је био мучен, прогоњен и затваран. О њему су свашта говорили и непријатељи цркве споља, али и изнутра. Као хришћанин је добро знао речи апостола Павла: Радујте се у Господу. Заиста, све те његове муке као човека, хришћанина, епископа, претворило се у радост. Он је знао да је његов пут трновит, исто као и Господњи. Владика Валеријан је имао веру. Зато, носећи свој крст и крст Цркве Христове, изнео га је и до Голготе, а на тај начин и до Васкрсења. То нама треба да буде поука у времену у ком живимо. Стално говоримо да је време озбиљно и тешко. Међутим, Господ је време створио добрим, али су га људи учинили злим својим нехришћанским животом. Христос је овом свету оставио Цркву, да она сведочи да је Христос победник смрти и греха. Нека нам Господ подари радост – да се умемо радовати. Делује ми да се данас не умемо радовати. Када Јеванђеље узмем за средиште свог живота онда не постоји начин да не будем у радости. Господ је победио све муке. Браћо и сестре, молите се Богу да се кроз веру у њега учврстимо у истини Божијој, а не у нашој. Тако је и владика Валеријан знао да се само у вери у Господа налази радост.
Бог вас благословио!”
Срећко Зечевић, протојереј
